Да је "банана-држава" погрдан назив за политички нестабилне земље и да термин има негативну конотацију, јасно вам је већ и из самом контекста у ком се израз употребљава. Ипак, прича о томе како је он настао, далеко је занимљивија, пише Историјски забавник.

Термин се првобитно односио на државе зависне од пољопривредног извоза само једне културе у којој власт држи корумпирана група политичара или војна хунта под утицајем страних компанија које заправо имају моћ.

Ово је почетком 20. века највише важило за средњеамеричке земље попут Хондураса, Никарагве или Панаме, које су узгајале и извозиле махом банане, па је тако и настао израз - "банана држава" или "банана република".

У овим земљама политичари и привреда деценијама су били под утицајем великих америчких компанија чија је моћ била далеко већа него политичка моћ владе или становништва.

Фото: Профимедиа

 

Владале су велике социјалне разлике, инфраструктура је била слаба, привреда примитивна, а људи углавном необразовани, јер се у школство није улагало. Овакве државе ослањале су се на инострани капитал, а обично је у њима владала и велика инфлација.

Занимљиво је да је израз уствари књижевни. Термин "банана република" вероватно је први употребио амерички писац Вилијам Сидни Портер који је писао под псеудонимом О. Хенри. Он је 1904. објавио роман "Купус и краљеви" и пишући о фиктивној Републици Анхурији, а вероватно алудирајући на Хондурас, написао: "У то време смо имали споразум са сваком страном земљом, осим Белгије, и те банана-републике, Анхурије".

Током година, појам је прво био прихваћен међу другим уметницима, па тек онда и у политичкој теорији.

Данас се израз користи да опише државе у којима стране фирме имају значајан утицај на доношење одлука власти што доводи до настанка корупције, криминала, непотизма… У оваквим земљама, богати се шачица моћника док остатак становништва живи тешко. Власт је нестабилна, а избори обично са сумњивим резултатима.

БОНУС ВИДЕО: