Дан близанаца Србије обележава се 10. јуна, а у нашој земљи у Регистар близанаца уписано је више од 3.100 близанаца и тројки.
Истраживачи ГЕНИУС пројекта обавили су прву епигенетичку студију на близанцима у Србији која показује да средина различито делује на једнојајчане близанце, који другачије реагују на одређена дешавања из окружења.
- Поред близанаца, у СТАР Регистар су уписани и родитељи близанаца, њихова преостала браћа и сестре, као и супружници, а такође овај регистар укључује и податке око 400 породица деце с двоје деце који нису близанци, а чија разлика у годинама није већа од четири године. Ово је једини овакав регистар у земљама ширег региона - каже за Курир проф. др Бојана Динић из СТАР Центра изузетних вредности за бихејвиорална истраживања у психологији, Филозофског факултета у Новом Саду.
На Дану близанаца, који ће данас бити уприличен у Ректорату Универзитета у Новом Саду, биће представљена нова сазнања у оквиру ГЕНИУС пројекта.
Фото: Профимедиа
Прочитајте још
Ове године су истраживачи овог пројекта објавили прву епигенетичку студију на близанцима у Србији.
- Пажња је била усмерена на ген ЦОМТ задужен за разградњу допамина, који је повезан са различитим когнитивним функцијама и особинама личности. Резултати су показали да се једнојајчани близанци који се више међусобно разликују по нивоу епигенетичких промена на овом гену, такође више међусобно разликују и по неким формама импулсивности, као што је агресивно реаговање, особине личности и начини решавања когнитивних задатака који су повезани са слабијом контролом понашања. Ово упућује на значај оних чинилаца средине који су специфични за сваког појединца, а чији се утицај може остварити преко епигенетичких механизама који доводе до смањене или појачане активности гена - навела је проф. др Душанка Митровић.
Близаначка породична студија
Средина утиче на функционалност породице
Једна од нових студија је и близаначка породична студија усмерена на испитивање културолошких специфичности када се говори о односима особинама личности и перцепцији наших родитеља у Србији и Немачкој.
- Резултати сугеришу сличан образац односа особина личности и перцепцији родитељства међу културама, с тим да је овај однос код немачког узорка био снажније генски одређен, а код српског узорка снажније средински одређен. Закључак је да наше особине личности утичу на то како посматрамо васпитне поступке наших родитеља. Срединске околности су се испоставиле као важни чиниоци који побољшавају или нарушавају квалитет породичног функционисања - навео је доц. др Илија Миловановић.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
