Морис Тиле је рођен 1903. године у Русији од родитеља Француза који су у другу земљу дошли да зараде новац. Још као дете остао је без оца, а недуго потом догодила се и револуција, због које је његова мајка решила да се врате у домовину.
Први знаци акромегалије
Његови блиски пријатељи тврдили су да је током одрастања био изузетно лепо дете и да из тог периода потиче део његовог надимка - Анђео. Али са око 18 или 19 година, Морис је приметио да су удови почели да му отичу. Одједном су почеле нагло да му расту руке, ноге, па чак и глава. Ово су били јасни знаци акромегалије, што су брзо потврдили и лекари.
Чак су знали и да је узрокована тумором хипофизе, али нису имали лека за то. Изглед некада згодног момка наставио је да се траснформише. То га је одвратило од студија права на Универзитету у Тулузу, па се придружио француској морнарици као инжењер и у служби провео наредних пет година.
- Можда сам са таквим лицем могао да постанем адвокат, али мој магаречи глас, једноставно је немогуће слушати. Уместо тога сам отишао у морнарицу - објаснио је једном приликом Тиле у разговору са новинарима.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Прочитајте још
Морис постаје "Француски анђео"
Морис је 1937. године сасвим случајно упознао професионалног рвача Карла Пођела. Наиме, како се његов изглед до тада већ доста променио, Пођело му је на улици поставио питање о проблему, на француском. Он му је изнервирано одбрусио и на руском језику опсовао. Карло се одмах надовезао на истом језику. Испоставило се да је и он пре 1917. године живео у Санкт Петербургу.
Од тог тренутка њих двојицу су постали нераздвојни пријатељи. Карло је чак убедио Мориса да почне да се бави и рвањем. Преселили су се заједно у Париз, где су започели са тренинзима. Током наредне две године, Морис је постигао велики успех. Али живот је још једном решио да изненади њих двојицу, али и читав свет. Избио је Други светски рат. Схвативши да у Европи неће направити каријеру, Морис је са својим тренером отишао у Сједињене Државе.
У Бостону убрзо добија надимак у Француски анђео и уз помоћ менаџера Пола Баузера стиче велику популарност. Поред необичног изгледа, Морис је имао и вештину: 19 месеци заредом није изгубио ниједан меч. Убрзо су се на сцени појавили многи његови имитатори из различитих земаља, а Тиле се чак и борио против неких од њих.
Био је светски шампион у тешкој категорији Америчког рвачког савеза од 1940. године, а титулу у Бостону је поново освојио 1944. године. Због болести која је напредовала, његова славна каријера била је кратког века.
Здравље Анђела се погоршава
Од 1945. године, Морис је престао да буде незаустављив. Почео је ређе да наступа, а када би изашао да се бори - губио би. Главобоље и лош вид наставили су да се погоршавају. Морис је 1953. године последњи пут изашао на борбу, и изгубио.
Већ наредне године његово здравствено стање је било изузетно лоше, а ускоро су почели да га муче и проблеми са срцем. Можда би поживео још неко време да његов пријатељ и тренер Карло Пођело није изненада умро од рака плућа. Када је сазнао вести, Морис се ухватио за груди и умро са 50 година.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Пријатељи су заједно сахрањени, а на гробу је подигнут један споменик.
Иако никада није потврђено, наводно је управо по његвовом лику направљен анимирани јунак Шрек.
БОНУС ВИДЕО:
ПРАВИ ДРАГУЉ: Јединствени дијамант спреман за продају на аукцији за баснословну суму
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
