Све уметничке величине са којима је икад наступао и радио, од Мајлса Дејвиса, преко Мејнарда Фергусона, Кларка Терија, Херба Помероја, Арта Фармера, Јусуфа Латифа, Зута Симсона, Стена Геца, Џерија Малигана, Вудија Хермана, Кенија Кларка, Франсија Боланда, до Слајда Хемптона и наравно непревазиђеног Дизија Гилеспија – сложили су се да је Гојковић створио јединствен звук, по коме остаје уписан у историји.
И у најтежим временима за џез музику – “у тренутку претварања џеза у бескрвну уметничку форму” – како каже Ернст Кифер, власник минхенског клуба Домицил, остало је запамћено да “Душко Гојковић никада није скретао са свог пута”.
Није претерано поновити да Душко Гојковић припада оној најређој категорији уметника за сва времена, људи који су својим начином живота и великим музичким делом овековечили суштину џеза, постављајући стандард за све генерације које су дошле после њега.
Рођен је у Јајцу, 14. 1931. као четврто дете у породици Вуксана и Кристине. Али, врло брзо доживљава трагедију. Отац Душков бива стрељан као припадник четничког покрета и, а „остаје“ и без брата који је доживотно избегао у Аустралију. И без породице 1946. године долази у Београд. Већ као дванаестогодишњи дечак свира гитару, а пет година касније почиње учити и свирати трубу. Када је савладао и тај инструмент, почео је да свира на плесним вечерима, и није се разликовао од својих вршњака музичара, све док се преко радио емисија и грамофонских плоча није упознао са џез музиком.
По доласку у Београд најпре свира у студентском диxиланд ансамблу, истовремено похађа музичку школу и наступа такође и у мањим модернијим саставима. У периоду од 1948 – 1953 године студирао је на београдској Музичкој академији, а у том периоду је постао и члан ‘Забавног оркестра Радио – Београда’ у коме остаје до 1955 године када одлази за Савезну Републику Немачку.
Прочитајте још
Године 1956. снима прву плочу као члан групе Франк Алл Старс. Следеће четири године провео је као први трубач и члан Курт Еделхагеновог оркестра, а онда су уследиле сарадње с светским легендама, какве су Чет Бејкер, Стен Гец и Оскар Петифорд, од којих је добио препоруку која му је била неопходна како би се отиснуо преко баре – на чувени Беркли колеџ.
Касније је свирао са Мајлсом Дејвисом, Дизијем Гилеспијем, Сонијем Ролинсом, Слајдом Хемптоном… Од 1968. је живео у Минхену.
БОНУС ВИДЕО
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
