- Све док буде инфлација ишла горе, НБС је принуђена да повећа каматне стопе. Наравно, мора да води рачуна и о томе шта се дешава са еурибором и централном банком и Федералним америчким резервама, а колико видимо и на једној и на другој страни се повећавају - каже за "Блиц Бизнис" Љубодраг Савић, економиста и професор на Економском факултету.
Он објашњава да је основна идеја да се централне бакне боре против раста инфлације. Како каже механизам за то је веома једноставан, само што не фукционише једноставно.
- Идеја је да се са повећањем каматне стопе, повећа цена новца. Ако се повећа цена новца, смањиће се кредитна активност и привреде, а посебно становништва. А ако се то деси, а десиће се и дешава се, и ако један значајан број људи одустане од кредита, то значи што се тиче монетарне сфере, да ће тражња бити нижа. У економији је познато када је тражња нижа а понуда иста, цене би требало да иду доле - каже професор.
Фото: AП/Matthias Schrader
Он објашњава да би према пројекцији НБС, у трећем кварталу инфлација требало да се смири, а да се у првом кварталу наредне године, дође до циља од 1,5 до 4,5 процента на годишњем нивуо, што би се, на ову двоцифрену инфлацију сматрало као добар резултат.
- И то је на жалост једина мера коју НБС може да примењује и ја очекујем да ће то и да се деси, с обзиром на то да и даље неке цене расту, а посебно цене хране - закључује професор Савић.
Прочитајте још
Ако не сутра, онда у наредном периоду
Фото: Петар Милошевић
Бранко Живановић, професор др. на Београдској банкарској академији такође је мишљења да је повећање референтних каматних стопа сасвим извесно. Како за "Блиц Бизнис" истиче, чак и уколико повећања не буде на сутрашњој седници, биће на некој од наредних.
- Ми можемо да очекујемо ублажен раст наших референтних каматних стопа у циљу сузбијања инфлације. У случају да их не подигне сутра, у перспективи можемо очекивати подизање у наредном периоду. Таква политика биће наслоњена на политику Федералних резерви и политику централне банке, где је подизање референтних каматних стопа дало резултате на сузбијању инфлаторних притисака - каже професор.
Професор Живановић наводи и разлог зашто ће код нас референтна каматна стопа наставити да се повећава.
Фото: Д. А./Профимедиа
- Раст референтних каматних стопа и код њих и код нас ће бити умањен, блажи у односу на предходне из разлога што претерано високе референтне каматне стопе већ стварају рецесионе притиске. Код нас постоји још додатни аргумент да ће се у будућности референтна каматна стопа подизати, из разлога јер је раст инфлације нешто већи од очекиваног и њен пораст није у скаладу са кретањима стопе инфлације у земљама ЕУ и то је још један додатни разлог да се са растом референтне камате стопе неће стати, али у блажем делу процента. И то је једини реалан сценарио - заклучује професор.
Да је повећање сасвим извесно, слаже се и доцент Вељко. М. Мијушковић, са Економског факултета.
- Очекујем благо повећање референтне каматне стопе. Тешко је децидно рећи колико, али следећи претходне одлуке НБС, вероватно за око 25 базних поена. Имајући у види перзистентност инфлаторних притисака посебно када се погледа базна инфлацију у свету, Европи нарочито, може се очекивати да постоји простор за даље пооштравање монетарних услова, како у Европи тако и код нас - каже Мијушковић.
Он указује да је НБС и у претходном периоду водила рачуна да се пооштравање монетарних услова обавља постепено, односно у мањим корацима, али континуирано. Такав приступ, како каже, поред тога што даје времена да се уваже нове информације које пристижу из месеца у месец, омогућава и постепеније прилагођавање домаћег системана затезање монетарне политике (више основне каматне стопе), које смо видели да се веома брзо преносе и на новчано тржиште и на реални сектор (кредите и депозите).
- Постепено прилагођавање на нове околности је доказано боља пракса него скоковите промене - закључује он.
Подсетимо да је на последњој седници Извршни одбор одлучио да повећа референтну каматну стопу за 25 базних поена, на ниво од 5,75 одсто. Стопа на депозитне олакшице задржана је на нивоу од 4,50 одсто, док је стопа на кредитне олакшице повећана на 7,00 одсто.
(Блиц Бизнис)
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
