У нашој земљи је летње рачунање времена уведено 27. марта 1983. године.

Како је објаснила др Ивана Стефановић, специјалиста ургентне медицине, било временске прилике било померање сата нису фактор ризика ни за једну болест.

Међутим, треба да поведемо рачуна о факторима ризика, а то су хипертензија, дијабетес, како да држимо холестерол и остале масне материје под контролом у крви, шта једемо и колико се бавимо физичком активношћу.

- Кад све то радите, чак и ако имате неку од ових болести, а држите је под контролом лековима, онда промена времена може доћи само као непријатност. Чињеница је да ми непријатности тешко подносимо - објашњава Стефановићева.

Како додаје, враћање сата на нормално рачунање времена сигурно нам неће сметати у почетку, али оно што ће нам сметати јесте што ћемо имати мање сунца и што ће нам ноћи бити дуже. Све то се може одразити на здравље у смилсу да ће нам недостајати мало витамина "Д", али опет са друге стране, према речима Стефановићеве, имаћемо више мелатонина, што је добро за сан.

- Неке студије кажу да не треба дирати тај циркадијални ритам, то је тај наш биолошки сат, који тачно препознаје кад шта треба да се ради, колико треба да спавате, колико је потребно да се сви биолошки процеси и процеси репарације, који су неопходни за сан и који се дешавају док спавамо, могли обавити. Наравно, кад то прекинете на један "насилан" начин, онда то не прија, али да може имати неке тешке последице по здравље, то заиста не - указује др Стефановић.

Пракса је да се сваког последњег викенда у октобру помера сат и прелази на зимско рачунање времена, а ово питање регулисано је Законом о рачунању времена. Померања сата дешавају се два пута годишње, у марту и октобру.

Одбор Европског парламента изгласао је да се 2021. ова пракса укине, међутим, то се није догодило, зато ћемо и ове године спавати сат времена дуже.

(Блиц)