U našoj zemlji je letnje računanje vremena uvedeno 27. marta 1983. godine.
Kako je objasnila dr Ivana Stefanović, specijalista urgentne medicine, bilo vremenske prilike bilo pomeranje sata nisu faktor rizika ni za jednu bolest.
Međutim, treba da povedemo računa o faktorima rizika, a to su hipertenzija, dijabetes, kako da držimo holesterol i ostale masne materije pod kontrolom u krvi, šta jedemo i koliko se bavimo fizičkom aktivnošću.
- Kad sve to radite, čak i ako imate neku od ovih bolesti, a držite je pod kontrolom lekovima, onda promena vremena može doći samo kao neprijatnost. Činjenica je da mi neprijatnosti teško podnosimo - objašnjava Stefanovićeva.
Kako dodaje, vraćanje sata na normalno računanje vremena sigurno nam neće smetati u početku, ali ono što će nam smetati jeste što ćemo imati manje sunca i što će nam noći biti duže. Sve to se može odraziti na zdravlje u smilsu da će nam nedostajati malo vitamina "D", ali opet sa druge strane, prema rečima Stefanovićeve, imaćemo više melatonina, što je dobro za san.
Pročitajte još
- Neke studije kažu da ne treba dirati taj cirkadijalni ritam, to je taj naš biološki sat, koji tačno prepoznaje kad šta treba da se radi, koliko treba da spavate, koliko je potrebno da se svi biološki procesi i procesi reparacije, koji su neophodni za san i koji se dešavaju dok spavamo, mogli obaviti. Naravno, kad to prekinete na jedan "nasilan" način, onda to ne prija, ali da može imati neke teške posledice po zdravlje, to zaista ne - ukazuje dr Stefanović.
Praksa je da se svakog poslednjeg vikenda u oktobru pomera sat i prelazi na zimsko računanje vremena, a ovo pitanje regulisano je Zakonom o računanju vremena. Pomeranja sata dešavaju se dva puta godišnje, u martu i oktobru.
Odbor Evropskog parlamenta izglasao je da se 2021. ova praksa ukine, međutim, to se nije dogodilo, zato ćemo i ove godine spavati sat vremena duže.
(Blic)
