Манастир је последњих година постао стециште многобројних поклоника и верног народа са свих страна. Сви верују у исцељење прибегававши са својим недузима Светој Сари, чијим молитвама задобијају утеху и многоструку радост од Господа, о чему сведоче и заветни дарови приложени на њене свете мошти.

За разлику од својих сестара, Свете Ралетине и Дене, које су као ктиторке сахрањене унутар самих храмова које су подигле, с обзиром да је Света Сара била монахиња сахрањена је на манастирском гробљу.

Искушеник Никола из Крагујевца причао је за Лесковачке новине да се за кратко време наслушао свакојаких прича од тамошњих мештана. Најупечетаљивији догађај је испричао у једном даху.

Прича говори о трагачима за златом који су копајући злато крампом пробушили лобању Свете Саре.

- После Другог светског рата група младића из овог краја била је понешена причом да је на месту моштију сакривено злато. По народном веровању оно тек тада почиње да сазрева и ври. Веровали су да са тог места избија светлост од злата! Група младића почела је да копа на том месту не слутећи да је баш ту сахрањена Света Сара – прича Никола.

И додаје да се после неколико замаха по земљи зачуо туп ударац, као да је момак ударио у ћуп.

– Младић је сав у чуду клекнуо на земљи, али је уместо ћупа у рукама имао лобању. Схватио је да у рукаму има нешто изванредне жуте боје и да невероватно лепо мириши. Када је видео да је то људска лобања, устао је и бацио исту на земљу – објашњава Крагујевчанин.

Наглашава да се овај догађај одиграо 1950. године.

- Чим је дошао кући, младићу почела да отиче глава, опала му је сва коса и из ушију и носа текао му је гној. Није могао ни да говори! Његови укућани су видели да ту нису чиста посла и позвали су оца Гаврила из Ралетинца да га исповеди. Отац Гаврило га је исповедио прочитавши му разрешну молитву. Кажу да је из његове главе изашао пун лавор гноја, што на уши што на уста, на све стране. Тако су мошти Свете Саре пронађене – каже он.

Од тог доба мошти Свете Саре се налазе у Ралетинцу, пошто на садашњем месту манастир у Саринцу није постојао. Црква је у Саринцу обновљена тек 1993. године. Света Сара се игуману јављала три ноћи заредом у сну и говорила му да њено тело врати у њен гроб у њен манастир и да она неће да борави ван свог манастира. Тако су мошти Свете Саре поново враћене у њен гроб и тада је настао крст од белог мермера који и данас стоји на њеном гробу.

Никола прича да су људска обележја на манастирском гробљу кроз векове нестала. Господ је ноћу исијавањем стуба светлости из гроба Свете Саре, знаменовао место покоја своје угоднице.

До проналаска чудотворних мошти Свете Саре из којих се непрестано шири благоухани миомирис, као и поновног обележавања гроба, дошло је у време Аве Гаврила.

- Пре осам година Сарино тело је извађено из гроба и пренето је у цркву. И дан данас се налази у нашој храмовној цркви у једном лепом кивоту који урађен у дуборезу. Њен скелет је у потпуности сачуван, мошти су боје воска а из њих се шири специфичан миомирис. Миомирис се за време празника и литургије интензивније осећа него обичним данима. Миомирис је најизраженији за време Спасовдана кад је манастирска слава – говори Никола.

Описује да се на моштима Свете Саре налазе две сребрне плочице тзв. заветни дарови набављени из Грчке, због две породице, у знак захвалности за то што је Света Сара посредовала Господом за њихове молитве.

На једној плочици налази се венац и говори о љубавним проблемима једног брачног пара који никако није могао да се венча иако је било љубави. Након доласка у манастир, њихове молбе и жеље Сара је услишила и посредовала пред Господом. Данас је тај брачни пар венчан има децу. На другој плочици се налази угравирана кућица и сведочи о једној породици која је имала стамбени проблем. Та породица је месецима молила Свету Сару да тај проблем реши што се на крају и десило. У знак захвалности они су ту плочицу приложили цркви.

Најскорије чудо из манастира

Најновија прича долази из Крагујевца где је једна породица имала страшан проблем са ћерком.

- Њихово дете је напустило кућу, а лоши догађаји надвили су се над њиховом кућом. Они су били упорни и стално су посећивали манастир долазивши на сваку литургију траживши помоћ од Саре. Након одређеног времена чудо се догодило. Њихова ћерка не да се вратила на прави пут, него је изненада добила посао у иностранство – прича Никола напомињући да се овај последњи догађај ретко дешава посебно нама обичним смртницима.

Благословом Божијим и Свете Саре манастир се непрестано изграђује и развија. Тако је засађен и нови виноград, и основан је манастирски пчелињак.

Породица манастира својим проповедом и гостопримством настоји да и у данашње тешко време свакоме сведочи Васкрслог Господа Исуса Христа.

Настанак самог манастира повезује се са народним предањем са личностима три сестре – Светом Саром, Ралетином и Деном. После погибије њиховог оца у Косовском боју, крајем XИВ века разделивши наслеђено богатство и имање, Свете сестре су подигле три манастира: Саринац, Ралетинац и Денковац, који до данашњег дана поносно носе имена својих ктиторки. Доласком Турака на ове просторе, светиње, делећи судбину свог народа, бивају поруђене и запустеле.

(Опанак)

БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".