Када су најближи сазнали да је у другом стању, Сајси је била збуњена њиховим реакцијама: 

- Била сам и више него збуњена њиховим реакцијама. Брат, који живи у Америци, заплакао је и отворио ракију стару много година да наздрави. Ја нисам имала такав осећај, била сам, благо речено, затечена и обузели су ме бројни страхови, али и погрешна уверења о другом стању. Због тога ми је било много лакше да се са свим тим носим ако то нико из моје околине не зна и зато сам била "у илегали".

Како сама каже, она се плашила промена на телу током трудноће, а током првих месеци кад је остала у другом стању није се осећала нимало блажено: 

- Прво ми је била застрашујућа помисао да ће се моје тело деформисати, али сам то успела да превазиђем. Током година сам чула стварно много лоших прича, да у трудноћи испадају зуби, опада коса, и била сам убеђена да се то дешава свима. У почетку се нисам осећала нимало блажено, посебно због мучнина које су биле исцрпљујуће, али сам се смирила кад су ми доктори објаснили да су оне добар знак.

Она је после мучнина постала доста активнија учествовала је на Еxиту, а затим је кумовала Прајду у септембру: 

- Купила сам за ту прилику баш велику јакну па нико није приметио мој стомак. Након тога, кад су ме видели на МАЦ-у, колеге са којима сам наступала нису могли да верују да сам у седмом месецу трудноће. Мислили су да је то неки мој перформанс, али никад се не бих шалила са таквим стварима, како због себе тако и због других жена које су трудне или намеравају то да постану. Симпатично ми је што ми сад и познати и непознати људи које срећем на улици говоре колико су срећни због мене. Имам утисак као да они знају нешто што ја још не знам.

Она је трудница која прати инструкције лекара, али нема довољно сна: 

- Мучи ме несаница, а о свему другоме водим рачуна, можда не баш у толикој мери као што то ради неко ко води другачији живот. Нисам од оних трудница које не подижу ништа теже од кашике. То је сасвим у реду, јер свако има право на избор, док ја регуларно обављам све кућне послове, само се брже умарам. Онда се мало одморим, па наставим даље.

Реперка није за савремене школе учења о родитељству, већ је за то да прати осећај:

- Кад ме је супруг недавно питао да ли хоћу да идем на неку радионицу о дојењу, самоуверено сам му рекла да мислим да ћу умети да подојим дете. За то сам сигурна да ћу се снаћи, за разлику од купања. Сад се око свега много филозофира, а мене су, рецимо, купали тако што би ме ставили на руку и под туш или славину. У време кад сам одрастала није било толико помагала за бебе, док је данас све доступно. Ипак, нисам од оних који сматрају да детету треба обезбедити све, пре сам за варијанту да му неће ништа бити уколико му нешто и зафали. И мени је доста тога фалило кад сам била мала, на пример, дуго нисам имала свој кревет па сам спавала на пољском. Свом детету сигурно нећу набавити неки "спејс-шатл", а и касније, кад буде мало порасло, чак и ако будем имала могућности да му пружим све, ипак то нећу учинити, да би знало како је то кад ти је нешто ускраћено. Засад је то нека моја интимна школа родитељства.

Још увек није смислила име за бебу, сачекаће прво да дође на свет. 

(Глориа)

БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".