- Свака од наших птица има своју причу, а Дарко има праву шпанску серију - духовито коментарише Миљка Дучић, директорка Специјалног резервата. - Дуго је лутао, можда до Шпаније, где је највећа популација супова у Европи, а можда је стигао и до Турске, Сирије, Израела докле су стигли наша Добрила и Нејаки Урош. На путовањима је проширио видике, али је очигледно био пробирљив и сетио се старе љубави из Увца која код супова заборава нема, јер јединке ове миграторне врсте остају верне партнеру. Вратио се са рада у иностранству, направио кућу, гнездо у литици и узео девојку из свог села, са којом сада има четворо деце.

Дарка је крајем прошлог лета уочио на хранилишту Манастирине фотограф Саша Прерадовић, члан Фондације за заштиту птица грабљивица из Београда, која је највише учинила за спас белоглавих супова када су се у Србији нашли на прагу изумирања.

- Захваљујући доброј техничкој опремљености Саша је направио снимак на коме се видео број на металном прстену којим је обележен стари белоглави суп, кога није раније виђао - објашњава Дучићева. - На основу поређења у бази података открили смо да је реч о Дарку, првом белоглавом супу из Увца који је маркиран! Он је 2007. на свом првом лету упао у Увачко језеро, одакле је спасен и однесен на опоравак код нашег колеге правника Дарка, по коме је и добио име.

Фото: Саша Прерадовић

 

Тада још није било прихватилишта и волијера на Растокама, где се сада указује прва помоћ птицама које су повређене и не могу да се врате у природу без ветеринарске помоћи или одмора. Ентузијасти су спасавали и лечили супове у кућним условима, што их је још дубље повезало са дивовским летачима, чији је распон крила у просеку 2,8 метара.

- Дарко је био здрава и живахна птица и враћен је у природу одмах после прстеновања и стављања крилне маркице - сећа се Миљка Дучић. - Сателитских одашиљача тада још није било, а враголану је крилна маркица врло рано отпала, па није био лако уочљив. Можемо само да пустимо машти на вољу када замишљамо које је све крајеве после обишао. Важно је да се вратио и постао озбиљан човек, пардон, белоглави суп, да одржава кућу на увачким литицама. Пошто је просечан животни век ових птица око 25 година, очекујемо да ће добити још потомства.

Фото: Танјуг/Раде Прелић

 

ЧЕСТА ГУЖВА НА ХРАНИЛИШТУ

Популација белоглавих супова у Специјалном резрвату природе Увац је стабилна, каже директорка Миљка Дучић:

- Тренутно се бројност процењује на око 500 јединки о чему сведочи честа гужва на хранилишту Манстирине. Када би се на њему окупиле истовремену све птице из околине била би то неописива гунгула. Захваљујући видео-надзору у реланом времену пратимо њихово присуство на Манстиринама, где се харна износи редовно. Значајан број супова налази се у новоствореној колонији на Радојинском језеру, која се шири. Храна се повремено износи и на нова хранилишта у кањону Милешевке и Пештерском пољу.

БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".