Једна блиска комшиница се присетила периода када је Драган Бјелогрлић био дете и момента када је остао без оца Томислава. Тада га је живот приморао да се сам бори за себе. 

-Знам га од малих ногу, увек је био јако фин дечко. Драган је живахнији и енергичнији, Горан је некако током целог детињства био много мирнији. Мада, обојица воле да се шале са људима. Мајка им је била јако фина, поштена жена. Преко лета она је стално била овде у селу, а чим почне зима, одлазила је за Београд. Дивне су комшије! За Ускрс би њихова мајка Нада офарба јаја и донела поклоне за моје праунуке.-изјавила је она и додала: 

-Деда им је био опанчар, радња му је била ту где је кућа... А Драган и Горан су били момци када су изгубили оца. После су се сами борили кроз живот да успеју. Њихова мајка Нада се увек борила да им обезбеди да имају све најбоље, а Драган се сам трудио да успе и да се школује. Није лако деци која изгубе једног родитеља да наставе да се боре, али они су то ипак успели. Колико год да им је било тешко то што су одрастали без оца, они никада то нису показивали, већ су се увек трудили да буду бољи. Сећам се када је долазио овде на распусте, никада није показивао колико му је тешко, већ је стално учио и борио се за опстанак у великом граду. Није ни једном ни другом било лако, знате како је када долазите из малог места и у граду покушавате да се снађете. Свака њима част како су успели тако у животу.

Фото: Архива/В. Данилов

 

-Мени је, нажалост, отац умро кад сам био пред матуром. Један од последњих разговора који памтим с њим док је лежао у постељи био је управо тај да треба да се бавим озбиљним стварима у животу, и то је подсвесно утицало на мој одабир грађевине. А у тренутку када сам био на студијама грађевине, иако ми је она добро ишла, схватио сам да није за мене. Постојала је зебња моје мајке и брата, али нису имали отпор према тој одлуци. Како би било да је мој отац остао жив, то не знам, мада мислим да ни ту не би било проблема- говорио је својевремено Бјела.

Баку Меланију је Бјела ангажовао да глуми у његова три филма: 

-Глумила сам у чак три његова филма, за сваки ми је поштено платио. Јако сам задовољна што је прославио Баранду, далеко се чуло за наше село. Звала ме сестра из Скопља, каже видела сам те на телевизији у филму.

-Током лета би по цео дан играо фудбал, излазио у кафану са друштвом и тако се забављао. Волео је да проводи време по кафанама, то сви знају у селу. Девојке су га стално јуриле, док је био дечак то је било зато што је долазио из града и тада су желеле да се удају за њега. Касније када је постао славан, многе су хтеле да буду са њим да би им омогућио да глуме у филму, па макар се скинуле голе. Желеле су да имају каријеру по сваку цену- изјавио је Драганов друг из детињства.

Фото: АТА имагес

 

-Позитиван је увек био као дете, пун енергије и стално је тежио да иде ка нечему више. Мислим да још није успео да достигне свој врхунац, још неколико филмова који ће бити жешћи и мислим да ће онда стићи та велика слава. Треба још више да одушеви Србију и окружење.

(Блиц)

БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".