Омар Рахал је чуо глас који је долазио из рушевина, толико слаб да се трудио да схвати да ли је то можда само у његовој глави. Претходне ноћи, два земљотреса магнитуде 7,8 и 7,6 погодила су његово село Харем у провинцији Идлиб у Сирији коју држе побуњеници, сравнивши са земљом десетине зграда, укључујући стамбени блок у којем је живео његов рођак Махмуд са супругом и њихово седморо деце.

Неколико сати касније, Рахал, локални шеф полиције, улетео је у рушевине куће у нади да ће пронаћи Махмуда и његову породицу живе. Цело јутро није чуо знаке живота, али у 12.30 чуо је пет речи које је изговорила девојчица: "Вадите ме одавде".

Неколико метара испод врха гомиле крхотина, углављена између бетона, лежала је Махмудова петогодишња ћерка Џинан, заједно са деветомесечним братом Абдулахом, којег је тешила испод рушевина. Поред њих, закопано поред остатака њене куће, било је тело њихове мајке Суад. Рахал је могао да види само њену руку, којом је као да је покушала да загрли своју децу како би их заштитила, преноси Гардијан.

Рахал је покушао да их ослободи, али је схватио да не може сам. Тако је снимио двоје заробљене деце и послао снимак својим полицијским колегама, тражећи од њих да интервенишу. Видео је брзо прешао са једног телефона на други, напуштајући границе Сирије и постао виралан. Снимак је постао виралан на Твитеру и постао симбол трагедије у Идлибу.

- Моји људи су одмах стигли и помогли ми да извадим малог Абдулаха, који је срећом имао само неколико малих огреботина. Али проблем је била Џинан. Била је прикована бетонском плочом и имала је гвоздену шипку набодену кроз ногу.

Спасилачки напори у Идлибу, који је остао углавном затворен од спољног света два дана након земљотреса, успорени су недостатком машинерије и помоћи, а људи су били приморани да извлаче своје вољене голим рукама.

- Да бисмо подигли бетонски блок који га је ометао, користили смо дизалицу, ону за подизање аутомобила када треба да промените гуму. Успело је. Али Џинан је још увек имала тај гвоздени штап забоден у ногу. Морао се пресећи.

Спасиоци су покушали да пресеку шипку дебелим челичним сечивом док је Џинан плакала од бола. Да ствар буде компликованија, накнадни потреси су поново погодили село. Оно мало што је остало од зграда почело је да се руши.

- Молимо вас! Вадите нас одавде - молила је Џинан спасиоце. Није било времена за губљење.

- Нисмо имали избора. Ризиковали смо и да умремо и да изгубимо дете. Стога смо одлучили да урадимо оно што никада нисмо желели – извадимо Џинан док јој је нога још увек била делимично набодена на штап.

Око 2 сата ујутру у уторак, након скоро 22 сата под рушевинама, девојчица је спасена.

Недељу дана након спасавања, Гардијан је посетио Џинан и њеног млађег брата у болници преуређеној из бивше школе у којој су повређена деца из Харема била на лечењу. Абдулах је спавао умотан у вунено ћебе док је Џинан лежала, још увек у боловима, на кревету.

- Рана на њеној нози је веома озбиљна. Џинан можда више никада неће ходати као раније, нећу те лагати. Ако се рана не поправи, могли бисмо бити приморани да јој ампутирамо ногу - рекао је њен доктор Ваџих ал-Карат.

Након објављивања снимка, неки медији су погрешно објавили да је Џинанин отац још увек жив. Нажалост, то није случај. „Џинан и Абулах су једини који су остали живи у породици“, рекла је Рахал у сузама. Двоје деце је поверено пра-стрицу и његовој жени.

Џинан и њен брат су међу великим бројем деце која су остала без родитеља у земљотресу у Идлибу. Број погинулих у земљотресу у Сирији попео се преко 3.580, пошто званичници УН за помоћ траже већи приступ помоћи северозападу земље који контролишу побуњеници.

- То је трагедија - рекао је Карат тихим гласом - Џинан зна да је остала сама са братом. Али видите да су ова деца овде, поред Џинаниног кревета, такође сирочад. А већина се и даље пита где су им родитељи и када ће им доћи. Прво, желимо да их третирамо добро. Онда ћемо, у неком тренутку, бити приморани да им кажемо да су и они остали сирочад.

(Курир)