Досадашње најаве говоре да би плате у јавном сектору могле да расту од 7 до 9 одсто, а пензије 6 процената, пише "Блиц".

Раст би ступио на снагу у јануару наредне године, а прецизне износе повишица треба да буду јасне током наредног месеца. И док за пензије не би требало очекивати веће осцилације од најављених 6 одсто, а имајући у виду да се раст формира кроз "швајцарску формулу", повећање плата разликовало би се по сегментима.

- Очекујем да стопа раста ове године у Србији буде већа од 7,5 посто. То значи веће плате и пензије… Хвала грађанима - рекао је јуче председник Александар Вучић.

Фото: Танјуг/ Сава Радовановић

 

 

Колико ће свако добити од укупно 500.000 запоселних у јавном сектору, знаће се тачно у новембру када ће се донети и коначна одлука о повећању плата по секторима. Оно што се сада зна, јесте да неће бити линеарног раста већ дифиренцираног повећања, што значи да би поједини сегменти, попут здравства али и безбедносних структура, у овој прерасподели могли добити више од осталих. Баш тако је у оквиру ресорних министарстава било недавно речи.

Примера ради ако медицинска сестра у овој години има плату од око 50.000 динара, у наредној би са повећањем од девет посто она била већа за 4.500 динара. Уколико би, пак, проценат увећања зараде био седам посто, њена примања би била увећана за 3.500 динара.

Ипак, ово су само претпоставке и треба сачекати све појединости пројекције од стране Министарства финансија односно њихов прорачун колико ће сваки запослени у одређеном сектору добити увећану зараду, која би онда завршиле у Нацрту буџета за наредну годину, а који би до краја новембра требало да буде “скројен”.

Да је то тако потврдио је јуче и министар финансија Синиша Мали.

- У наредних пар дана биће објављени подаци о повећању плата и пензија следеће године. Буџет за следећу годину биће на Влади Србије следеће недеље, а расправа о њему у парламенту би требало да буде после 22. новембра а Скупштина би овај документ требало да усвоји до 26. новембра - навео је Мали.

Тада ће бити извесно ко је добио најбољи “крој” зарада али оно што се сада већ наслућује, то је да ће и у овој расподели најбоље проћи здравствени радници и запослени у сектору безбедности.

С друге стране, Фискалном стратегијом дефинисано је да раст не би требало да буде већи од 4,5 одсто.

Фискални савет практично се залаже да се не одступа од овог дефинисаног повећања зарада, које су последњих година континуирано расле у јавном сектору. Ове године то је било на нивоу од пет посто, прошле чак 10, с тим што су здравствени радници у априлу прошле године имали ванредно увећање од 10 посто.

Сличан тренд је био и у 2019. години када су зараде у јавном сектору расле у распону од осам до 15 посто, колико су добиле медицинске сестре и техничари.

Просечна пензија већа од 31.000

Примања најстаријих биће већа од јануара наредне године за најмање пет одсто. Свих 1,7 милиона пензионера процентуално ће добити исту повишицу, а то би просечну пензију од 29.400 динара увећало за 1.700 динара на 31.100 динара.

Они који имају већу пензију, вредносно ће добити "дебљу коверту", али највећи број пензионера имаће у џепу између 900 и 1.200 динара више. До ове рачунице дошли смо по основу чињенице да највећи број пензионера у Србји (њих око 17 одсто) има пензију између 15.000 и 20.000 динара.

Раст пензија по „швајцарскиом моделу“ у Србији је ступио на снагу у јанару прошле године, и то практично значи њихово усклађивање са 50 одсто инфлације и 50 одсто раста просечне зараде.

Фото: Пиксабеј

 

 

„Швајцарска формула“, иначе, била је уведена 2003. године и примењивана до 2006. када је укинута на инсистирања Светске банке, а у оквиру тадашњег аранжмана ММФ. Од тада су пензије усклађиване само са растом инфлације.

Пензије су ванредно повећане 2008, а од 2010. године су усклађиване само са ценама и делом раста БДП преко четири одсто. У 2014. години су у склопу мера фискалне консолидације смањене пензије веће од 30.000 динара, али су касније неколико пута увећаване у зависности од стања у републичком буџету.

Већина европских земаља има формуле за усклађивање пензија, а најчешће се одређују у складу са растом инфлације и просечних зарада.

(Блиц.рс)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".