Један од таквих, прилично заборављених злочина је и масовно убиство кућних љубимаца које је 1939. године наредила влада Велике Британије. Догађај је у историји остао запамћен као "Британски масакр кућних љубимаца".
Шта се заправо десило?
У првим месецима 1939. године Британија је формирала кризни комитет који је требало да пронађе решења за редистрибуцију хране, горива и других намирница у случају да се земља нађе у рату.
Једном када је комитет почео са радом, на дневном реду су се, можда изненађујуће, али врло брзо нашли - кућни љубимци. Формирано је посебно тело које је требало да се бави искључиво питањем животиња у ратном стању (Натионал Аир Раид Прецаутионс Анималс Цоммиттее), а логика челника овог комитета била је следећа: једном када се зарати и наступи несташица хране, власници кућних љубимаца имаће два избора - или да са својим животињама деле ионако недовољне количине хране или да их пусте да угину од глади.
А, ако је то већ опција, зашто да се љубимаца не реше одмах?!
Фото: Википедија/ауцкландмусеум
И тако су по целој Великој Британији осванули памфлети са насловом “Савети за власнике кућних љубимаца”. У њима се сугерисало да је животиње неопходно изместити из великих градова на села, а летак се завршавао реченицом: “Ако не можете да их оставите на старање комшијама, најбоље што можете да учините за њих је да их уништите”, пише ББЦ.
Прочитајте још
На папиру се налазила и фотографија пиштоља који може да послужи за “хумано уништавање” кућних љубимаца, а ове препоруке су штампане у свим дневним листовима и објављене на ББЦ-ју.
Фото: Википедија
Масовна хистерија
И тако, када је рат објављен 1939. године власници куца и маца су преплавили ветеринарске клинике захтевајући да њихови љубимци буду еутаназирани.
Многа удружења ветеринара покушавала су да стану на пут таквим радикалним мерама и одбијали су да убијају животиње, али то није могло да заустави хистерију.
Фото: Профимедиа
Ситуација се само погоршала након првог бомбардовања Лондона 1940. године.
- Људи су се уплашили од могућности да бомбардовање потраје, а храна нестане и схватили су као непримерени “луксуз” да имају љубимца током ратног стања - објашњава Пип Дод, кустос Британског војног музеја.
У новинама су чак почеле да се појављују и опроштајна писма.
- У знак сећања на Иолу, слатког верног пријатеља, ког смо успавали 4. септембра 1939. године како би био спасен патњи током рата. Био је то кратак, али срећан живот - 2 године, 12 недеља. Опрости нам мали пријатељу - писало је у “Таил-Ваггер” Магазину.
Они који су се побунили
Наравно, било је и оних који су покушали да спрече ову масовну хистерију. Формирани су многи прихватни центри и “сигурне куће” у којима су волонтери бринули о животињама. Најпознатија од њих - “Баттерсеа Догс анд Цатс Хоме”, током шест година рата успела је да прехрани и сачува 145 хиљада паса иако је имала само четворо запослених.
- Многи људи су нас контактирали након избијања рата да траже од нас да еутаназирамо њихове кућне љубимце – било зато што су кренули у рат, било јер им је кућа бомбародвана, било јер више нису могли да приуште да их држе. Ми смо све саветовали да не предузимају тако драстичне мере, а наш тадашњи менаџер Едвард Хилитут је писао људима молећи их да не журе - каже за ББЦ портпарол организације “Баттерсеа Догс анд Цатс Хоме”.
Фото: Профимедиа
Најпознатија јавна личност која је устала против ове сурове праксе била је војвоткиња од Хамилтона, чувена љубитељка мачака. У првим данима рата она је из Шкотске дојурила у Лондон како би дала изјаву за ББЦ.
- Хитно су потребни домови у унутрашњости за оне псе и мачке који би иначе морали да буду остављени да умру од глади или буду убијени - апеловала је војвоткиња.
Она је сама на свом имању основала свратиште за животиње и послала своје особље да спасе кућне љубимце из источног дела Лондона. Стотине и стотине животиња преживеле су захваљујући њој. Кажу да никада ни од кога није тражила помоћ. Једино се извинила комшијама који су се жалили на лавеж.
Наравно, било је и “обичних људи” који нису послушали савете владе. Са својим љубимцима делили су храну коју су имали, а било је случајева да су на пијацама куповали коњско месо за њих.
Ипак, статистика је била неумољива
Али владин памфлет је посејао моћно семе. Људима је у суштини њихова држава рекла да убију своје љубимце и - они су то урадили.
Историчарка Хилда Кин каже да је то био само још један начин да се означи да је рат почео.
- То је била једна од ствари које су људи морали да ураде када су стигле вести о рату – евакуисати децу, прекрити прозоре, убити мачку - сматра она.
Једном када су превазишли страх од бомби и несташице хране, многи власници кућних љубимаца су зажалили због онога што су урадили и кривили су владу због хистерије коју је изазвала.
Ипак, то није могло вратити њушкице страдале због страха и хистерије. Штета је неповратно била направљена. Процењује се да је само у првих неколико месеци од отпочињања рата широм Британије убијено преко 750.000 љубимаца.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
(Историјски забавник)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
