Пре месец-два смо слушали најаве како ће ова зима бити више налик на оне на које смо навикли пре неколико деценија, да ће бити више снега него што је било уобичајено протеклих година, да ћемо већ у децембру моћи да уживамо у зимским радостима. Кад оно...

Осим пар дана када је јутарња температура на кратко пала испод нуле, те 12. децембра када су прве пахуље провејавале у већини градова, од зиме ни трага ни гласа. Насупрот томе имали смо неколико пролећних дана, седења у баштама, уживања на излетиштима, а они најхрабрији нису пропустили прилику да се у смирај године и мало брчкају у Савском језеру на Ади Циганлији.

Децембар један од најтоплијих икада

Децембар 2020. године је према подацима РХМЗ био други најтоплији у Србији од када се врше метеоролошка мерења, одмах иза оног из 1960. године. Међутим, први незванични подаци показују да ће овај децембар, барем у Београду, сигурно бити још топлији.

Наиме, просечна максимална температура у децембру 2020. године, у првих 25 дана, износила је 7,68 степени (комплетног месеца 8,15), а у истом периоду ове године она је била знатно виша - 8,48 степени Целзијуса! А с обзиром да се најављује веома топла и последња недеља у 2022. јасно је да су угрожени сви рекорди.

- У Србији је одступање средње недељне температуре ваздуха од нормале у периоду 1981-2010, било у интервалу од 0,1 степена у Неготину до +5,6 степени на Копаонику. Максимална температура ваздуха од 22,2 степена забележена је 16. децембра у Крагујевцу, а најнижа минимална дневна температура од -9 степени 20. децембра на Црном врху - саопштено је из РХМЗ.

Ако смо годинама уназад већ навикли да децембар у Београду прође без или са веома мало снега, Копаоник без белог покривача је ипак потпуно неуобичајен.

Захлађења и снега нема на видику

Предновогодишња атмосфера увелико је присутна, мада је некако тешко имати утисак да нам стиже Нова година на 15 степени. А према прогнозама метеоролога, управо такво време нас очекује барем у наредних 15 дана!

- Наредних дана и до пролећних 18 степени. У новогодишној ноћи суво, температура у плусу, без праве зиме и снега минимум до дан уочи Божића - поручује метеоролог Ђорђе Ђурић.

Како каже, наредних дана ће бити сунчано и врло топло чак и на планинама, без снежног покривача.

- Максимална температура у понедељак од 12 до 18°Ц, у Београду до 16°Ц. У уторак се преко Србије очекује премештање још једног ослабљеног хладног фронта, али и даље без зимског сценарија. У новогодишњој ноћи биће стабилно и суво, понегде и са маглом, а неће бити ни превише хладно, уз температуре углавном од један до седам степени - додаје Ђурић.

И сам почетак Нове године обележиће стабилно, суво и топло време.

- Према тренутним прогнозама, наредних десетак дана и даље нема на видику да ће доћи до захлађења у таквом облику да нас очекује права зима са снегом. Оно што посебмо забрињава да се све планине Србије и региона без снежног покривача и таква ситуација очекује се и до краја ове и почетком Нове године. Иначе, наредних дана максимална температура и на планинама би могла бити преко 10 степени.

С њим се слаже и Марко Чубрило из Новог Сада.

- Око 27. и 30. децембра су могућа два пролазна погоршања уз слабије падавине и мање захлађење. Почетак 2023. донеће нам наставак релативно топлог времена, док је после 5. јануара могућа промена глобалних синоптичких трендова која би могла да нас уведе у хладнији део зиме - каже Чубрило.

По његовим прорачунима за дочек нас очекује суво и прохладно време.

- Почетак 2023. доноси доминацију антициклона уз суво и топло време осим у магловитим пределима. Максимуми угланвом од +6 до +15 степени. Тренутно се после 5. јануара назире могућа промена која би нас могла увести у знатно хладнији део зиме, али колико хладнији, под условом да до те промене заиста и дође, за сада није могуће прецизирати - закључио је Чубрило.

Дочек на +16, али и на -18 степени

Зиме у Србији су препуне контраста, од сибирских до пролећних дана, па смо тако 1. јануар 1982. у Београду дочекали практично у кратким рукавима јер је жива у термометру достигла 18,2 степена Целзијусових, баш колико је измерено и последњег дана 2009. Екстремно топао почетак године имали смо и 1962. (17,6 степени).

На другој страни, памте се и “дебели” минуси какви су забележени 1923. када је 31. децембра било 16,5 степени испод нуле, иако постоји податак да је првог дана 1888, када су и почела мерења температуре на овим просторима, било још хладније, чак -18,4 степена.

У последњој деценији најхладнији је био дочек 2015. када је минимална температура у новогодишњој ноћи у Београду износила чак -12,7 степени. Међутим, памти се и дочек 2010. када је минимална температура била чак 8,4 степена. У плусу. Поприлично пријатно било је и лане, на прелазу из 2021. у 2022. измерена су три степена, а 1. јануара су излетишта била препуна јер је температура “догурала” до 15 степени!

Иако многи сматрају да пахуље за дочек Нове године употпуњују идилу и чине је романтичном, Београд је у последњих седам деценија имао тек нешто више од двадесетак дочека са снегом. Висина снежног покривача је 1954. година била 31 центиметар, а 1969. снег се задржао цео децембар.

Како је истакао Слободан Совиљ, метеоролог РХМЗ, начелник Националног центра за хидрометеоролошки систем ране најаве и упозорења, почев од 1953. до данас, снега за Нову годину у Београду било је сваке треће године у просеку.

- И овај тренд је последњих деценија нарушен и број дочека са снегом је знатно ређи у односу на другу половину 20. века. Тако је последња Нова година са снегом у Београду била 2014. на 2015. годину, за дочек 2015. када је било 10 центиметара снега и када је заиста већи део града дочекао Нову годину на веома ниским температурама, између -15 и -10 степени. Након тога Нове године у Београду су биле без снега – каже Совиљ.

Упола мање хладних дана него пре 60 година

Он додаје да тренутно ни у планинским пределима нема снега и очекује се да се таква ситуација задржи до краја године. Како каже, ова зима би требало да буде топлија од просека са позитивним одступањем температуре од један до два степена, а број очекиваних мразних дана у нижим пределима је од 40 до 65.

- Педесетих и шездесетих година прошлог века, када смо имали много јаче зиме, просечан број мразних дана током једне зимске сезоне био је од 100 до 108, дакле, знатно већи. Са климатским променама, почетком 2000. тај број је пао на око 85, а последњих година је још мањи. И у складу с тим је и тренутна прогноза РХМЗ за наступајућу сезону, која каже од 40 до 65 мразних дана. Очекује се и од седам до 20 ледених дана у нижим пределима и то је мањи број у односу на уобичајене и карактеристичне вредности током периода од пре пет или шест деценија - каже Совиљ.

Муке за хотелијере и трговце

Нису само малишани ти који са великим нестрпљењем ишчекују неки озбиљнији снег, већ праву зиму призивају и многи трговци и угоститељи.

По оваквом времену, на пример, нико ни не помишља на куповину санки, скија и сличне зимске спортске опреме, а скоро да нису потребне ни дебеле зимске јакне, о ципелама за снежне сметове да и не говоримо. Тренутно дебља јесења колекција све одрађује.

Иако је смештај у скоро свим зимским центрима за новогодишње празнике распродат, хотелијерима је најважнији снег током јануара када су зимски школски распусти, те није мали број оних који би у случају да се планине не забеле (не рачунамо вештачки снег) могао да се определи за одлазак на неку другу локацију или барем одлагање одмора за “нека снежнија времена”.

Дочек од 2010.

НАПОМЕНА: година и минимална температура 1. јануара

2022. +3,0

2021. +1,6

2020. -1,4

2019. +0,4

2018. +1,8

2017. -3,8

2016. -7,3

2015. -12,7

2014. +2,6

2013. +-3,5

2012 . -0,5

2011. -8,6

2010. +8,4

(Блиц)

БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".