Данас служе као модел како градови треба да изгледају, а у конкуренцији ван Европе су само неки азијски градови. Један од разлога развоја ових градова је њихова позиционираност, иза које углавном стоје стратешки разлози.

Истанбул, Турска

Основан као Константинопољ или Цариград, заузимао је првенствено европску страну Босфора. Данас се налази на раскршћу два континента - Европе и Азије. Контролишући овај мореуз, Истанбул контролише и Црно море, али и Мраморно море, затварајући тако пут ка Средоземљу Бугарској, Румунији, Украјини, Русији и Грузији.

Фото: Гугл мапс принтскрин, Википедија

 

Налазио се на кључној раскрсници, па је тако постао најбитнији шраф на ''путу свиле''. Оригинална величина Константинопоља је била врло мала у поређењу са данашњим Истанбулом и првенствено је заузимала мали део у Европи, међутим, ширењем, данас се Истанбул протеже на два континента и део је Турске.

Амстердам, Холандија

Зачет је на Амстел реци с обзиром да је био потребан извор свеже воде, али и извор за навођење будућих пољопривредних захвата. Првенстствено је био рибарски град, али је временом постајао све битнији. У златно доба Холандије, постао је једна од најбитнијих лука на свету.

Фото: Гугл мапс принтскрин, Википедија

 

Због стратешке локације и индиректног излаза на отворено море, био је заштићен. Да би неко опседао град са воде, морао би да уђе у узани рукавац. Седамнаестовековни напредак Амстердама је довео до тога да и данас овај град буде једна од најбитнијих лука у Европи.

Лондон, Уједињено Краљевство

Налази се на Темзи, а основан је од стране римских освајача. Локација је прецизно одабрана јер је довољно уска да се направи мост, а довољно широка да се настави пут ка отвореном мору. Доласком Викинга, овај град је стагнирао, али је поново процветао ослобођењем Енглеске.

Фото: Гугл мапс принтскрин, Википедија

 

Првенствено је река омогућавала одличне трговинске услове за овај град, док је околно мочварно земљиште омогућавало лакшу одбрану града. Ефективно је био као острво, приступ је био могућ једино преко Лондонског моста. Растом Британске империје, град је још више процветао.

Гибралтар, Уједињено Краљевство

Мала енклава на ободу Пиринејског полустрва припада Уједињеном Краљевству. Овде је никао град Гибралтар који има веома битну стратешку улогу. Он се налази на самом улазу и излазу Средоземног мора. Пре изградње Суецког канала, ово је био једини пут ка Атлантику. Првенствено је основан у 12. веку од стране Муслиманских освајача, али је често падао у руке шпанских краљева. Од 1713. године припао је Уједињеном Краљевству и у њиховим рукама је остао до данас.

Фото: Гугл мапс принтскрин, Википедија

 

Стратешка вредност, иако звучи контраинтуитивно, порасла је изградњом Суцеког канала који је такође контролисало Уједињено Краљевство. Да би британска империја доспела до својих колонија у Индији и Аустралији, морала је проћи кроз оба канала. Британци, иако нису имали излаз на средоземље директно, они су га практично контролисали кроз Суцеки канал и Гибралтарски мореуз, али и кроз присуство на Малти и Кипру.

Санкт Петерсбург, Русија

Основао га је Петар Велики и повезује се често са креирањем царства Русије. Империјални град је омогућио излаз на Балтичко море, а самим тим и на отворено море.

Фото: Гугл мапс принтскрин, Википедија

 

Ово је био једини могући излаз Русима на отворено море, заменивши претходну луку Архангелск, који је зими био ван употребе због смрзавања. Постао је нови главни град.

Париз, Француска

Главни град Француске је у почетку својим оснивањем имао велики стратешки значај који се кроз време изгубио. Направљен је на реци Сени, али не по угледу на друге велике престонице, не на ушћу у море, нити близу мора. Мостови на Сени су онемогућавали да бродови уђу у град. Ова тактика је настала након опсаде града у 9. веку.

Фото: Гугл мапс принтскрин, Википедија

 

Град је цветао због раног стратешког значаја и постао је главни град Француске. Временом се изгубила стратешка корист мостова на Сени и локације Париза, али је као централни град Француске и даље имао огроман значај.

Београд, Србија

На ушћу две реке - Саве и Дунава, раздваја централну Европу од југоисточне. Са севера је омеђен Панонском низијом, док је са југа ограђен брдовитим тереном. Често се каже да се налази на раскршћу путева и судару светова.

Фото: Гугл мапс принтскрин, Википедија

 

Данас је престоница Србије, а растао је из године у године, упркос томе што је у 20. веку био бомбардован чак три пута. Прву велику штету доживео је у Првом светском рату, затим је у Другом био бомбардован и од сила Осовине и Савезника. Затим је на сумраку 20. века бомбардован и трећи пут од стране НАТО алијансе.

 

БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".