Контроверзни Александар Кнежевић Кнеле убијен је 28. септембра 1992. у соби 331, а држава никад није именовала и казнила убицу. Кнеле је био први са подугачког списка за одстрел криминалаца тих крвавих деведесетих.
Млади београдски криминалац Александар Кнежевић Кнеле (21) убијен је пре тачно 30 година у хотелу "Хајат", а држава никада није именовала, нити казнила његове егзекуторе. Истрага је и званично окончана пре пет година због застарелости.
Творац чувене "дизел генерације" жестоких момака, чији је животни мото био "Боље да живим један дан као лав него цео живот као миш", пронађен је мртав у апартману број 331. Како је утврђено, двојица нападача испалила су Кнежевићу у главу три хица у из пиштоља малог калибра са пригушивачем. И то је једино извесно.
Први за одстрел
На огледалу у соби 331 крвљу је био исписан број 1, а верује се да је то можда било упозорење да је Кнеле први са подугачког списка за одстрел тих крвавих деведесетих. Остаће упамћен и по томе што је за кратког живота успео да стекне највећу "репутацију" у подземлју, а био је познат и као телохранитељ Вука Драшковића.
Одличан ђак, руке у ожиљцима...
Александар је рођен 27. априла 1971. у насељу Браће Јерковић, као прво дете Владанке и Душана Кнежевића. Отац му је био припадник "старе гарде" људи са асфалта, која је наводно све решавала на "фер начин". Надимак Буца Ал Капоне добио је јер је стално ишао у биоскоп да гледа гангстерске филмове у којима је Ал Капоне био главни јунак. Основну школу је завршио као одличан ђак, а пријатељи су за њега тврдили да је био одан друштву, те да су му руке биле пуне ожиљака насталих у крвавом братимљењу. Одрастао је у доба флиперана, видеотека, аутомата са електронским играма, турбо и дизел музике. Модни императив тог времена је био да се носе горњи делови тренерке увучени у доњи или у фармерке, златни ланци око врата, патике "ер макс"...
Прочитајте још
У ноћи између 27. и 28. октобра 1992. у хотелу нису радиле безбедносне камере када је неко покуцао на врата собе у којој је боравио Кнеле. Полицијски оперативци били су убеђени да је Кнежевић добро познавао особе које су му покуцале на врата, јер их је пустио унутра.
Кнелетов отац Душан, звани Буца Ал Капоне, од почетка је веровао да иза убиства његовог сина стоје полиција и тајна служба "зато што је Александар био јак и могао је да окупи много људи око себе". Буца је то понављао и за сваки годишњи помен сину.
- Гишки, Белом и мом сину претили су због СПО и Српске гарде. Десет дана пре убиства имали су генералну пробу када му је полиција упала у собу и натерала њега и Мирка Босанца, који се тамо затекао, да легну на под. Објаснили су им да проверавају алармне уређаје, али сам сигуран да су у ствари проверавали како ће Кнеле реаговати - изјављивао је Буца и открио:
- Пријатељ из полиције ми је рекао да је те вечери преко полицијске 'мотороле' пренета порука: 'Кнеле иде сам'. Нико није дао одговор на питање како то да су камере у хотелу отказале и да су нестале траке са записима свих улазака.
Кнелетов "успон" започео је крајем осамдесетих, када је Београдом владала "вождовачка група", стара гарда људи из подземлја предвођена Гораном Вуковићем Мајмуном, који је 1986. у Немачкој убио Љубомира Магаша, званог Љуба Земунац. Међу виђенијим "вождовчанима" био је и Ђорђе Божовић Гишка, који је за свог пулена узео младог Кнежевића.
Две теорије о позадини ликвидације
Постоје најмање две теорије о овом убиству. Прва је да је Кнежевић ликвидиран из освете свега 12 часова након што је у хотелу "Југославија" украо скупоцени сат и џип од Мише Цветиновића, зета тада познатог криминалца Радета Ћалдовића Ћенте. У првој службеној белешци полиције управо се и наводи Цветиновићево име као име убице. Друга теорија је била да је убијен у рату кланова из кога су као победници изашли "земунци", окрутна банда чије је време тек долазило. Кроз све се провлачи потпис Државне безбедности, која је тих година скоро па отворено управљала криминалним светом Београда.
Пратећи тадашњи тренд, Гишка оснива паравојну формацију Српска гарда, која кратко учествује у тек започетом рату у Хрватској. Божовић је убијен у Госпићу крајем 1991. под још нејасним околностима. Након смрти свог ментора Кнеле постаје близак са тајкуном Радојицом Никчевићем, који је захваљујући добрим политичким везама са СПС-ом, добро пливао у растуреној привреди тадашње Југославије.
Постоји прича да је, променивши политичку опцију, Кнеле учествовао у разбијању студентских демонстрација 1992. и одрађивао још неке прљаве послове за режим. Поред тих пословно-политичких веза, млади и темпераментни Кнежевић често упада у проблеме са другим криминалцима.
Због свађе око учествовања у пословима ауто-отпада пуца у ноге коцкару Зорану Ковачевићу Кочи у пуном клубу "Тифани". Испред кафића "Фреска" у препоне га је ранио Црногорац Милан Јанковић после националистичке свађе. Кнеле се спасао скоком кроз прозор.
"Самурај са асфалта"
Осим тога, непознати нападачи су му испред клуба "Нана" на Сењаку "калашњиковима" изрешетали "порше" док је Кнежевић седео у њему, али ниједан метак га није погодио. Након што су напади на њега постали учестали, преселио се у "Хајат", где је седео са друговима и забављао се са бројним девојкама које су га опседале.
Током кратког и бурног живота Кнежевић није осуђен ни за једно кривично дело. Наводно је постојало неколико пријава против њега, међу којима и једна за силовање. После убиства новине су објавиле хвалоспеве о младом криминалцу, називајући га "београдским Џејмсом Дином" и "Самурајем са асфалта".
(Пинк)
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
