Средњовековни град Копријан, познат и под именом Курвинград, налази се 11 км јужно од Ниша (у општини Дољевац) у селу Клисура, на обронку планине Селичевице изнад Јужне Мораве.

Подигнут је за време кнеза Лазара, а развио се на темељима римског и византијског утврђења. Његов миленијумски континуитет постојања сведочи о стратешкој важности овог места у долини реке Нишаве. 

Историјски подаци о овом локалитету су јако штури. На основу натписа који је случајно пронађен у грађевинском материјалу који су Турци донели у Нишку тврђаву, познато је да је град сазидао Ненад, син казанца Богдана 1372. године.

Комплекс утврђења сачињавале су три капије. Сачувани камени блок са уклесаним натписом стајао је вероватно изнад једне од њих. Основа града је у облику четвороугла, димензија 80 x 50 м. Био је заштићен масивним бедемом висине до 10 м. Имао је пет кула. Са свих страна град је опасан јарком. У унутрашњости је била велика цистерна чији су остаци видљиви и данас. У насељу испод града пронађени су приликом археолошких ископавања 1933. године темељи цркве грађене у моравском стилу.

Копријан је, у време борби за турски престо 1413. године, заузео и разорио султан Муса. После његовог пораза, султан Мехмед је град вратио деспоту Стефану Лазаревићу. Путописац Ами Буе помиње у првој половини XИX века рушевине Курвинхана. До данас је град недовољно проучен.

О најстаријој прошлости града до данас су се одржале само легенде, тако да нема много материјалних доказа о томе како и када је град први пут настао и ко га је први основао. Све што данас поуздано умемо да кажемо, одиграло се од 1372. године до 1444. године.

Живот града протекао је омеђен опсадама. Верује се да вулгаран назив града потиче из времена у коме је извесна неморална дама из градског насеља, приликом опсаде неосвојивог утврђења, ноћу док су сви спавали навела стражу да отвори капије града или је сама то учинила.

Фото: Radio Koprijan

 

По другој легенди, која се још живље одржала у свести народа град је припадао царици, а град се Курвин назвао отуд што је царица завела свештеника из цркве испод града. Да би се лакше сусретали наредила је да се разапне платно од града до цркве по коме је прелазила.

КУРВИНГРАД ДАНАС

Данас је град у руинираном стању. Вишегодишња пракса мештана околних села који су рушили остатке ове тврђаве, а њен камен у већим количинама користили за зидање својих кућа је оставила свој траг. И ако је надлежној општини оваква пракса добро позната, мало тога се предузело/предузима да би се даље рушење спречило. Одлуком Републичког завода за заштиту споменика културе бр. 541/47 од 17. новембра 1947. године овај историјски споменик има статус општенародног културног добра и стављен је под заштиту државе, заједно са његовом непосредном околином.[5][8]

Данас је од старе утврде остао добро очувани северни и источни бедем са кулама. Западни бедем не постоји, док на јужној страни има мало остатака уз једину сачувану кулу на том делу. Бедем Малог града се једва назире, док је од Донжон куле остала само повећа гомила камења. Главна градска капија је порушена, док је кула која ју је ојачавала очувана у траговима. Унутар Малог града су пронађени остаци једне квадратне грађевине која је највероватније служила као цистерна, док су око града видљиви остаци сувог шанца.

ГАЛЕРИЈА: Логор Црвени крст - нишко стратиште