Пролеће 1910. године. У једном од венецијанских канала плови гондола у којој седи дама невероватне лепоте у пратњи карабињера. Из уста посматрача чују се непристојне псовке и повици, али и одушевљени узвици и изјаве љубави. Ипак, лепа грофица не обраћа пажњу на њих. Њена појава је слика достојанствене и префињене аристократкиње. Она је руска грофица Марија Тарановскаја, којој ће се за неколико минута судити за убиство.
Догађаји који су претходили
Иако је рођена у аристократској породици, у младости није имала финансијску сигурност. Међутим, како је расла, наследница је имала све више шансе за добар животу, јер су је, према речима њених пријатеља и савременика красиле невероватна лепота, фигура као исклесана, велике и продорне плаве очи и бујне тамне локне.
Ипак, многобројни мушкарци који су јој се нашли на путу упознали су и њену другу страну. Они јој били оруђе на путу до главног циља - лагодног живота. Њен први брак са Василијем Тарановским био је обележен многобројним скандалима о којима се причало по Москви и шире, међутим када је схватила да он не може више да јој пружи живот какав је желела, поднела је захтев за развод.
Стога, 1906. године грофица пише писмо угледном адвокату Донату Прилукову, у ком му изјављује љубав и моли га за помоћ. Иако је претходно није познавао, пристао је на састанак са њом, после кога је као и многи пре њега - изгубио главу. Не само да јој је помогао да се разведе већ јој је и обећао живот какав је прижељкивала.
Прочитајте још
И стварно - како су касније њихову познаници сведочили, првих неклико месеци су уживали у раскоши и богатству, али пред налетом многобројних даминих жеља, Прилуковљев новац је почео да нестаје. Тарановскаја је тада већ спазила следећу "жртву". Био је то гроф комаровски код је упознала током путовања у Алжир Комаровски је био на одмору са супругом која је била на самрти.
Њен сценарио је сада већ био добро увежбан. Завелага је, а гроф је убрзо наком женине смрти запросио Марију и преписао јој новац од осигурања у случају његове смрти. Затим је отишао у Венецију у луксузно породично гнездо.
Злочин који је узбунио свет
Адвокат Прилуков је и даље волео своју грофицу и био је спреман да јој помогне. Тарановскаја му је рекла да гаји мржњу према Комаровском, али је приморана да га трпи због новца који јој је обећао. Потом је уследило признање из ког се развио план.
- Када ме Комаровски додирне, чини ми се као да крастаче пузе по мом телу - писала је свом љубавнику. Прилуков је неко време био нем на њена писма, а онда је озбиљно одговорио: "Ако је то заиста тако, мора да буде елиминисан". Исто је поновио и приликом једног од својих сведочења на суду.
У план је тад укључен још један мушкарац, који је на Тарановскају гледао као на музу. Николај Наумов, пријатељ грофа Комаровског, потомак старе племићке породице који је много пио и писао јој суморне песме. Марија га је видела као савршеног починиоца злочина, који ће јој донети новац који је желела, а онда остатак живота провести у затвору. Бар је грофица тако мислила.
Иако је због ње био спреман на све, када му је грофица споменула убиство Комаровског, био је ужаснут. Тарановскаја схватила да мора да делује "суптилније" на свог обожаваоца.
Тада су Прилуков и Тарановскаја решили да фалсификују телеграм - који је наводно послао Комаровски, а који је садржао грубе увреде на њен рачун. Са сузама у очима показала га је Наумову. Младић је полудео од беса и ипак одлучио да убије Комаровског због исказане дрскости.
Ујутру 4. септембра 1907. године, Николај Наумов се појавио на прагу куће Комаровског у Венецији. Када му је гроф изашао у сусрет, Наумов је према речима очевидаца узвикнуо: "Не смеш се оженити грофицом!" и пуцао у њега.
Комаровски је хитно одведен у болницу где је преминуо неколико дана касније, а Наумов у полицијску станицу. Почела је истрага током које је несрећни убица сазнао за осигурање које је Тарановскаја требало да добије након смрти свог вереника. Увређен приземношћу своје вољене, Наумов је све признао и открио имена свих који су били умешани у злочин. Убрзо су ухапшени и Тарановскаја и Прилуков.
Истрага о овом случају трајала је више од две године и помно су је пратили бројни светски медији, који су је назвали Црни анђео. Али чак и док је била у притвору, Марија Тарановскаја није изгубила свој невероватан шарм, па је према сведочењима, карабињерима који су јој додељени наређено да се мењају на сваких сат времена.
На судским саслушањима грофица се домишљато бранила, покушавајући да се представи као жртва туђих манипулација. Међутим, убедљиви говори је нису спасили од релативно благе казне – осам година друштвено-корисног рада.
Забележено је, међутим, да је већ 1915. године пуштена на слободу. Скандализована Европа и оновремена аристократија тврдили су да се касније удала за богатог америчког официра и преселила у Сједињене Државе, после чега се о даљој судбини "црног анђела" више ништа не може рећи.
(Национална географија)
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
