У питању су награде за достигнућа из области медицине, физике, хемије, књижевности, економије и за допринос миру, које су пре 120 година почеле да се додељују у част шведског проналазача Алфреда Нобела (1833-1896).


Први пут Нобелова награда је додељена 1901. године, а у почетку се додељивала у пет области, да би од 1968. године почела да се додељује и у области економије.

Било је година када нису додељене награде, и то током Првог светског и Другог светског рата, а највише недодељених награда је за допринос миру, пошто обувхата године и после Другог светског рата.

Најмлађа добитница Нобелове награде је Пакистанка Малала Јусуфзаи, која је 2014. године имала само 17 година, и она је награђена за допринос миру у свету, док је најстарији добитник Американац Џон Гуденоу, који је 2019. године имао 97 година када му је додељена награда за хемију.

Кандидати Нобелове награде за мир

Доделом овогодишње Нобелове награде за мир у петак доминирају пандемија коронавируса и “климатска криза”. 

У кладионицама Светска здравствена организација (СЗО) предводи фаворите, укључујући мултилатералну иницијативу за вакцинацију Цоваx – због њихове намере да вакцинишу људе широм света. Руски опозиционар Алексеј Наваљни и шведска климатска активисткиња Грета Тунберг такође се рангирају високо на врху. "Репортери без граница“ и Оквирна конвенција УН о климатским променама (УНФЦ) такође заузимају водеће позиције међу кладионицама.


Од 1901. године до сада, 57 жена је добило Нобелове награде.

Награда је додељена појединцима 934 пута, а организацијама 28 пута, од чега је Црвени крст једини три пута добио награду.

Два пута се десило да добитник одбије награду - први пут је то урадио француски филозоф Жан Пол Сарт, 1964. године, за допринос књижевности уз образложење да је увек одбијао било каква признања, док је други пут награду одбио Вијетнамац Ле Дук То, који је заједно са америчким државним секретаром Хенријем Кисинџером добио лауреат за допринос миру у Вијетнаму, а који је због ситуације у Вијетнаму одбио награду.

Дешавало се и да су појединци морали присилно да одбију награде - тројица немаца Ричард Кун, Афолд Бутендант и Герхард Домаку јер им је Адолф Хитлер забранио, док је Борису Пастернаку награду за књижевност 1958 забранио Совјетски савез.

Одбор за доделу награда је два пута постхумно доделио Нобела: бившем генералном секретару Уједињених нација, Швеђанину Дагу Намершелду, и његовом сународнику, песнику Ерику Карлфелту.


О избору победника у свакој категорији одлучују различите организације - у пет категорија се одлука доноси у Шведској, а добитник награде за мир се бира у Норвешкој.

Номинацију могу да поднесу академици, научници, бивши добитници, професори универзитета.

Добитници награда од 1901. године добијају исту вредност награде, а данас је то око 1,1 милион долара.

Нобелова фондација која организује догађај, саопштила је крајем септембра да се и ове године свечана церемонија доделе неће одржати, већ ће добирници примити награду у својој матичмој земљи.

Ове године, добитник Нобелове награде за психологију или медицину биће познат 4. октобра, за физику 5. октобра, за хемију 6. октобра, за књижевност 7. октобра.

Име добитника награде за мир биће познато 8. октобра, а до сада је за ту награду пријављено 329 кандидата - 234 појединаца и 95 организација, док ће добитник награде за економију бити познат 11. октобра.

(Танјуг)

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".