Љубав и секс морају се кад-тад догодити у свемиру, ако се надамо да ћемо путовати на велике удаљености и постати интерпланетарна врста, али свемирске организације за те врсте експеримената још нису спремне.

Националне агенције и приватне свемирске компаније попут НАСА-е или СпацеКс-а већ неко време истичу као потенцијални циљ колонизацију Марса, те дубље истраживање свемира. Планови се разрађују до најситинијих детаља, али једно "табу" питање стидљиво се узима у разматрање - да ли путници у свемир могу да остваре телесну блискост и интимне односе. То би у перспективи указало на даље могужности менталног здравља и размножавања у условима свемира. 

 Да би људска врста могла да насели светове и настави ширење у космосу поред развоја свемирске технологије мора се утврдити да ли је могуће остварити пријатне интимне односе и безбедну репродукцију.

Да би смо то утврдили, потребне су нам свемирске организације да усвоје нову перспективу истраживања свемира: ону која људе сматра целим бићима са свим њиховим потребама и жељама. Док научници стављају акценат на психологију људске сексуалности и проучавања психосоцијалних аспеката људу у свемиру, време је и да свемирски истраживачки програми усвоје и ову дисциплину: свемирску сексологију, као свеобухватно научно проучавање ванземаљске интимности и сексуалности.

Задовољство и табу

Свакако да се људска интимност не своди само на репродукцу. Она садржи сложене психолошке, емоционалне и афективне аспекте. Љубав и секс се такође траже ради забаве и задовољства. Стога, истраживање свемира захтева храброст да се искрено и хуманистички позабаве интимним потребама астронаута. Апстиненција није одржива опција.

Напротив, омогућавање мастурбације или партнерског секса заправо би могло помоћи астронаутима да се опусте, спавају и ублаже бол. Такође би им могло помоћи у изградњи и одржавању романтичних или свакодневних потреба у прилагођавању свемирског живота реалним условима. Са друге стране решавање сексолошких питања људског живота у свемиру могло би помоћи и у борби против сексизма, дискриминације, и других видова узнемиравања, који су нажалост још увек присутни у науци и војсци - два стуба свемирских програма. Због табуа и конзервативних сексуалних погледа, неке организације свесно занмарују реалност овог аспекта живота у свемиру.

Аргуменент да постоје битнија питања на која треба обратити пажњу увек може да буде чињеница али и изговор. Таквом ставу недостаје предвиђање, јер за јачање хуманистичке црте науке и истраживања потребни су време и ресурси, а сексуални односи одавно су признати као људско право.