Тешка саобраћајна несрећа коју је старија ћерка Ђорђа Балашевића, доживела 1998. године била је једно од највећих искушења у породици Балашевић. Шансе да Јелена, после озбиљне повреде вратног дела кичме поново прохода биле су равне нули, али она је, храброшћу и упорношћу, успела да се врати на своје ноге. Данас је потпуно здрава, плени оптимизмом и ведрином, а од покојног оца наследила је таленат за музику.

 

Фото: Ненад Карлић

 

 

Јелена Беба Балашевић је јавно говорила о томе како је проходала после тешке саобраћајне несреће у којој је сломила врат.

- Била сам одузета од браде до стопала. Без икаквог осећаја у целом телу. Лекари су ми рекли да имам само један одсто шансе да поново станем на ноге, а ја сам ипак проходала. Причом не желим да скренем пажњу на себе. Довољно ми је што сам сваки дан, откад сам проходала, својим кретањем привлачила погледе који су ме, признајем, погађали - изјавила је она тада.

Тако је она недавно на својој приватној Фејсбук страници објавила кратак пост присетивши се болног тренутка када када је сазнала да су шансе да стане на своје ноге биле приближне нули, који је овога пута желела да подели са својим пријатељима и пратиоцима.

Фото: Фејсбук принтскрин/Беба Баласевиц

 

 

- Тамо негде 2001. године, код Катедрале, увече, 1. јануара, група момака поред којих сам пролазила, у навијачку мелодију сместила је стихове: "Научи да ходаш! Ј*боте, научи да ходаш! Научи да хооодаааш..."

Јадна ја?

Нисам. Пар година уназад од те вечери моји родитељи питали су доктора колико имам шансе да преживим:

- Мало, нажалост.

- Колико мало? Јел има бар један одсто?

- Толико отприлике има.

Јадна ја што ми група фрајера пева на улици да научим да ходам? Нисам. Ја сам прошла кроз пакао и изашла из њега. Да ли је ружно? Јесте. Да ли је очекивано? Јесте. Да ли је то био једини пут за ове 23 године да ми је неко добацивао или коментарисао ход? Није. Само је то било међу првим искуствима са људима у овом новом животу. Као особа са уочљивом физичком маном, рано научиш да од десет људи, један ће ти показати саосећање и разумевање. За осталих девет, твој проблем је чист сензационализам.

И то је тако. И "пакао је празан сви ђаволи су овде" и "пакао то су други" и море других цитата на исту тему од много паметнијих од мене. Давно уочено. Живот ме рано и доста сурово научио шта је песник уочио док је бројао људе с крста. Рекла бих сада хвала свима својима, познатим и непознатим али препознатим, осећајним, добрим и нормалним.

 Али знам да њихова подршка није услуга и зато нећу - написала је Беба Балашевић.

БОНУС ГАЛЕРИЈА:  Тања Бошковић - ретроспектива каријере

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".