Љубитељи спорта легендарног ватерполисту Александра Ћирића највише памте по неколико карактеристика: чврстој одбрани, игрању на незгодној страни и посебно по пливању за лопту на почетку утакмице и сваке четвртине.

У периоду од 1997. до 2008. колико је трајала његова репрезентативна каријера, било је немогуће замислити почетак меча без играча са бројем 9 у крупном кадру и његовог "воденог спринта". Често истиче да је за развој његове каријере најзаслужнији легендарни ватерполо стручњак Влахо Бата Орлић са којим је сарађивао у Бечеју.

Фото: Јутјуб принтскрин/Redaroume

 

Ћирић је оставио дубок траг у генерацији формираној по нестанку Југославије. Најпре на клупском плану, када је са Бечејем освојио Лигу шампиона 2000. године. У финалу против Младости (11:8), био је проглашен за најкориснијег играча, а церемонију доделе трофеја обележило је скандирање "Ћиро мајсторе"

Фото: Танјуг/Дарко Дозет

 

Што се тиче репрезентативног аспекта, нуклеус тима је створен на Европском првенству 1997. у Севиљи. Под командном палицом Николе Стаменића плаве капице задужили су голобради момци попут поменутог Ћирића, Александра Шапића, Данила Икодиновића, Дејана Савића, уз релативно искусне Владимира Вујасиновића и Петра Трбојевића.

Подмлађени тим СР Југославије поражен је у финалу од Мађарске (3:2), која је такође на том шампионату успоставила нову окосницу тима. Био је то почетак деценијског ривалства уз прегршт култних окршаја између наше земље и њеног северног суседа.

Ова генерација je у размаку од 11 година освојила три европска, једно светско злато, једно олимпијско сребро и две бронзе. Једина ставка која јој је недостајала да комплетира велика такмичења биле су Олимпијске игре, чије је злато увек измицало, од Сиднеја '00 преко Атине '04 до Пекинга '08.

Златно доба од Будимпеште '01 до Београда '06

Но, оно што треба истаћи јесте чињеница да је Ћирић био део репрезентације која је донела прво злато након разбијања Југославије. Било је то на Европском првенству у Будимпешти 2001. године. Тада је прекинут пост дуг десет година, започет по освајању европског и светског злата 1991. у Атини, односно у Перту.

У финалу у којем је савладана Италија (8:5), Ћирић је допринео изградњи гранитне одбране која је преко 15 минута успешно одвраћала "азуре" од нашег гола! 

Златни низ настављен је на ЕП у Крању 2003. Плави су одбранили најсјајније одличје у финалу против Хрватске (9:8), које је личило на бојно поље а не на спортски догађај.

Поред дивљања хрватских навијача, меч је обележио и Ћирићев гол за продужетак. При резултату 8:7 за "баракуде", Ћира је постигао гол са незгодне стране, а Шефик одбранио зицер Хинићу, чиме су нашу репрезентацију оставили у животу и омогућили одбрану титуле.

Нажалост, сенку на антологијску победу бацио је један бизаран детаљ. Приликом евакуације са базена услед дивљања хрватских хулигана, Ћирић је пао и повредио колено.

Фото: Н.Скендерија

 

Треће узастопно европско злато Ћира је освојио 2006. на ЕП у Београду. Било је то прво златно одличје под именом Србија и његово последње.

Фото: Н. Параушић

 

Интересантан је податак да је сва три европска злата освојио под три различита државна имена (Савезна Република Југославија, Србија и Црна Гора, Србија).

Чаше жучи из Атине и Пекинга

На чаше меда са европских првенстава надовезале су се чаше жучи. Она најгорча испијена је на ОИ у Атини 2004. године. Репрезентација СЦГ суочила се у финалу са дужником из Сиднеја '00 репрезентацијом Мађарске.

Изабраници славног Денеша Кемењија показали су да су претплаћени на олимпијско злато. Почетних 3:0 за плаве, предност од 7:5 у последњој четвртини и чак два играча више нису били довољни да се северни суседи баце на колена.

Мађари су се измигољили и повели 8:7, а последњи Шапићев ударац зауставио је Золтан Сечи и срушио снове о олимпијском злату. До данас није расветљено зашто је Ћирић преседео на клупи последњих неколико минута меча.

Четири године касније наша репрезентација је поново заустављена у походу на олимпијско злато. Овог пута бламажа је била далеко већа. Сједињене Америчке Државе потопиле су Србију у полуфиналу резултатом 10:5. Наелектрисана атмосфера унутар тима кулминирала је тучом Дениса Шефика и Александра Шапића после шокантног пораза.

Фото: М. Вукадиновић

Злато је наравно припало "претплаћеној генерацији" Мађара коју су чинили Золтан Сечи, Тамаш Кашаш, Тибор Бенедек, Гергељи Киш, Петер Бирош и други. Било је то њихово треће узастопно златно одличје на ОИ.

ИЗ БАЗЕНА У ТРЕНЕРСКЕ ВОДЕ

Легендарни Ћира је 2015. године окончао играчку каријеру у Радничком из Крагујевца. Још се није ни осушио по изласку из базена, а већ је преузео репрезентацију Ирана, са којом је 2018. годинеосвојио бронзу на Азијским играма, чиме је ова земља освојила медаљу први пут после 44 године.

Средином јануара ове године преузео је женски тим Олимпијакоса са којим је освојио Лигу шампиона. Оно што даје посебну тежину успеху јесте чињеница да је преузео екипу на пола сезоне. 

Ћирини успеси са репрезентацијом:

Еврооска првенства: три злата (2001, 2003, 2006), два сребра (1997, 2008)

Светска првенства: сребро (2001), две бронзе (1998, 2003)

Олимпијске игре: сребро (2004), две бронзе (2000, 2004).

БОНУС ГАЛЕРИЈА: Александар Ћирић - Усеин Болт међу ватерполистима

 

 

БОНУС ВИДЕО:

 

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".