- Тај филм је снимљен тако што је редитељ Мића Милошевић за главне улоге узео све нас који смо се и приватно дружили: Ланета, Николу Симића, Воју Брајовића и мене. У то време се није снимала таква врста остварења и сви смо знали да је у питању лака комедија. Једини разлог због којег смо пристали да играмо било је то што смо били јако добро плаћени. На своју иницијативу повукао сам се из тог пројекта после првог дела. Међутим, филм је доживео велики успех, као и сви његови наставци, и тада сам схватио да сам погрешио. Када бих могао поново да бирам, било би ме у свим деловима. Барем бих боље живео - почиње причу Ирфан за "Хит Информер" и додаје да га људи и даље највише памте по "Тесној кожи":

Фото: Јутјуб принтскрин/Micha micic

 

 

- После више од 100 телевизијских и филмских улога које сам одиграо у каријери, и даље сам остао Јапанац. Дешава ми се, када аутомобилом станем на црвено светло на семафору, да ми људи прилазе, лупају у ветробран и вичу: "Јапанац, Јапанац." Тако је како је, и то ми не смета.

Менсур каже да никада неће заборавити чувену сцену из "Тесне коже" коју је у кафани снимио са са Лепом Бреном, Јелицом Сретеновић и Ланетом Гутовићем:

- Тада сам Брену први пут видео уживо. Били смо тотално два различита света. Она је била на почетку музичке каријере, а ја сам се бавио позориштем и филмом и до тада нисмо имали додирних тачака. Сећам се да је професионално одрадила свој део посла. Након тога, први пут смо се поново срели тек после 32 године на једној прослави, где сам био проглашен за личност године.

Фото: Зоран Јовановић Мачак

 

 

Пријатељство са Ланетом Гутовићем трајало је дуже од 40 година, а покојни пријатељ у аманет му је оставио оригинални надимак.

- Наше другарство почело је када сам дошао у Југословенско драмско позориште давних седамдесетих година. Воја Брајовић и Лане су већ увелико били део ансамбла и срдачно су ме прихватили. Ланету је било компликовано да запамти моје име, и када смо се упознавали, рекао ми је: "Јој, је л' могу да те зовем Ари?" Рекао сам му да може и од тада сам цео живот за њега био Ари - прича Ирфан и додаје да га је Гутовић у последњој поруци назвао управо тим надимком:

- Док је лежао на Војномедицинској академији, где се поред ковида борио и са другим респираторним проблемима, послао ми је поруку: "Ари, много сам матор." Два дана након тога је преминуо.

Фото: Н. Фифић

 

 

Захваљујући Ланету, Менсур је заволео риболов:

- Заразио ме је пецањем. Због њега сам купио опрему, па смо често одлазили у Крчедин и пецали. Налазили смо се у четири ујутру и одлазили да ловимо рибу. Са собом смо често носили и вреће за спавање. Сећам се да су нам једне ноћи свиње појеле све што смо понели од хране. Лане је пецање волео до краја живота, а ја сам врло брзо одустао од тога јер сам схватио да ми не прија. Без обзира на то, Лане и ја смо били веома везани, прави пријатељи.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".