Овако је причао Иван Сарић, наш први конструктор и пилот, након што се 1910. године винуо у небо својеручно направљеном летелицом.
- Тих година авијација је у повоју. Браћа Рајт лете 1903, а седам година касније над Суботицом лети Сарић - уводи нас у прву у низу занимљивих прича о Музеју ваздухопловства у Београду Мирјана Новаковић Мунишевић, виши кустос музеја.
Док шетамо музејом, кроз поставку авиона и личних предмета пилота враћамо се у прошлост.
Фото:Новости/Дарко Дозет
- Сарић је био спортиста, бавио се бициклизмом, мачевањем, рвањем... Када почиње да се бави аутомобилизмом, путује у Француску где је први пут видео авион. И решио да га направи, тајно га је фотографисао и урадио скицу. У подруму своје куће склапа прве делове. Неке је увозио из иностранства, а неке је сам правио од дрвета. У музеју је изложена реплика Сарићеве летелице, направљена је уз његову помоћ 1957. Садржи оригиналне делове: елису коју је направио 1909, баштенска столица је послужила као пилотско седиште, жице је скидао са клавира, а точкове са бицикла. Тог октобра 1910. у Суботици се окупило око 7.000 људи. Летео је 30 метара изнад земље и око 40 км/х. И преживео. Следеће године је направио авион "сарић 2". Сачуван је алат, као и делови другог авиона. У Првом светском рату је мобилисан и провео га је у аустријској фабрици, тад се и завршава пионирски период авијације - каже Новаковић Мунишевић.
Србија је прве ваздухопловне кораке направила на самом почетку 20. века када је започета модернизација војске. Најпре је планирано увођење балона у наоружање, због чега је 1902. године у Русији школован први балониста, капетан Коста Милетић. Објава мобилизације пред почетак Балканског рата 1912. убрзала је формирање српског ваздухопловства.
Прочитајте још
Фото:Новости/Дарко Дозет
Исте године на школовање у Француску упућене су две групе по шест пилота који су завршили обуку и добили дозволе. Први летови се бележе у Балканским ратовима, а на успехе наше војске бачена је сенка када је погинуо пилот Михаило Петровић, код Скадра, у марту 1913. Наредник Петровић је уједно и прва жртва српског војног ваздухопловства. У музеју су изложени његови лични предмети - џемпер који је носио кад је погинуо, качкет, ручни сат који је стао у време када је авион пао - каже Мирјана Новаковић Мунишевић.
Велики рат
На развој авијација као рода војске утицали су ратни сукоби јер се техника брзо развијала. У Први светски рат 1914. ушли смо са шест пилота и десет авиона. Извиђачким летовима авијатика је много допринела српским победама на Церу, Дрини и Колубари.
- Године 1913. Краљевина Србија је добила уредбу о употреби ваздушних справа и правно уредила оквир авијације над својом територијом и тако постала пета држава у свету која је регулисала употребу летелица. Велики рат је изнедрио хероје, вође… Од пилота Саве Микића, чију збирку одликовања баштинимо, до Бранка Вукосављевића и других пилота који су летели, али и дали своје животе. Кроз фотографије и сачуване предмете можемо да илуструјемо сву тежину рата. Прочитала сам једном податак који каже да када бисмо минутом ћутања одали почаст свим жртвама Првог рата, ћутали бисмо две године и 172 дана. И зато, наша дужност и обавеза је да се сећамо. У музеју је изложена реплика авиона "њепор 11", која је добијена разменом са француским колекционаром Жаком Салисом, са оригиналним деловима, попут мотора, елисе и митраљеза - каже Мирјана Новаковић Мунишевић.
Фото:Новости/Дарко Дозет
За међуратни период важан је развој цивилног ваздухопловства и ваздушног саобраћаја који постаје веома значајан. Улагало се у инфраструктуру, набавку летелица и људске ресурсе. У развоју цивилне авијације држава је одиграла велику улогу.
- У то време било је пет великих фабрика. Овде је изложен школски авион "физир ФН" који се производи од 1929. у фабрици "Змај", а користи се као школски авион све до почетка Другог светског рата - каже Мирјана Новаковић Мунишевић.
Али оно по чему је музеј најпознатији у светским оквирима јесте колекција авиона из Другог рата, и то ловаца.
- Овај музеј је специфичан јер је спој истока и запада и док гледате моделе проћи ћете поред немачког, британског, француског, руског и америчког авиона, што не постоји ни у једном музеју на свету. Како су се политичке околности мењале, тако су се мењале и околности за набавку авиона. Сачувана је колекција ловаца - од "месершмита 109", преко "хокер харикена", "спитфајера", до "јаковљева 3" - каже Новаковић Мунишевић.
Фото:Новости/Н.Фифић
Музеј има фонд од 200 летелица, део је похрањен у депоу, тамо се налази уникатна летелица "фијат Г.50 бис", једина сачувана на свету.
Када је у зору 6. априла 1941. немачка авијација бомбардовала Београд, симбол херојства и одбране једне земље постали су пилоти Априлског рата, са акцентом на херојску одбрану 6. ловачког пука. Коришћене су летелице "месершмит 109" и авион "ИК-3" домаће конструкције, од ког, нажалост, ниједан није сачуван.
- Један од хероја Другог рата је Милош Жуњић, капетан прве класе, који је погинуо над Панчевом. Али баштинимо и део који се односио на напад, па је овде изложен репни део авиона "штука јункерс 87Б", који је припремљен прошле године за изложбу о Априлском рату - прича наша саговорница.
Ново раздобље
Након Другог рата почиње ера млазне авијације, улаже се у технику. Производ свега тога су први млазни авиони. Код нас су у употреби од почетка педесетих година, а у оквиру америчке помоћи стижу прве летелице: "локид Т-33", "Ф-84 тандерџет" и "Ф-86 сејбр".
Хеликоптери "сикорски" С-55 и С-51 су први хеликоптери који су стигли у земљу из Британије.
Фото:Новости/Дарко Дозет
- Од Британаца су купљена и два модела авиона "фоланд нет". Један је имао удес у Батајници по доласку, а други је дониран Музеју ваздухопловства јер власт убрзо одлучује да купи чувеног ловца МиГ 21. Овај изложен је верзија Ф13. То су први суперсонични авиони коришћени у нашој авијацији - прича Мирјана Новаковић Мунишевић.
Од домаћих авиона овде су и прве експерименталне летелице које су производ конструкторске групе на чијем челу је био мајор Драгољуб Бешлин и то су пројекти Војнотехничког института у Жаркову.
- Први авион је занимљив јер пилот у њему лежи на стомаку. Испитивало се да ли је лакше пилоту да седи или лежи. Испоставило се да је лакше да лежи, али није било добро што је положај главе био са истуреном брадом и врат је трпео огроман притисак. А овде су и прва два наша млазна авиона - Ј-451М и Ј-451ММ - стршљен. Већ су били произведени кад су нам стигли млазни авиони из америчке војне помоћи, што нам говори да смо ишли у корак са светом - каже Мирјана Новаковић Мунишевић.
Фото:Новости/Н.Фифић
У поставци су и авион "утва 66" који је производила фабрика "Утва", једна од наших најстаријих, затим "крагуј" - произведен у 46 примерака, у фабрици "Соко" из Мостара, "галеб Г-2", школско-борбени авион, и данас лети као олдтајмер. "Орао" се производио од 1974. у сарадњи са Румунијом. У питању је млазни авион и у музеју је први направљени, серијске производње 001.
Музеј и напољу има изложене летелице и војног и цивилног ваздухопловства. Највећи експонат је "каравела", авион ЈАТ-а и први млазни авион коришћен код нас у цивилном ваздухопловству, од 1963. године.
Историја музеја
Музеј ваздухопловства је основан 1957. у једној канцеларији Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране у Земуну.
- Две године касније било је јасно да ту нема простора јер је ово музеј великих предмета. Зато је пресељен на стари београдски аеродром (данас простор "Ерпорт ситија") и ту је добио изложбени простор. Тад је први пут представљен јавности. То су шездесете, Нови Београд се шири и све је мање простора за летелице. Године 1962. отвара се нови београдски аеродром у Сурчину и музеј поново мора да се сели. Расписује се конкурс за изградњу зграде, на којем побеђује Иван Штраус, сарајевски архитекта. Године 1975. почиње изградња музеја, која је трајала 14 година. Музеј је отворен 21. маја 1989, и првог дана посетило га је 6.000 људи. У марту 2019. музеј као установа културе улази у састав Министарства одбране. Ових дана почела је реконструкција музеја. Изводе се радови на прилазном платоу и степеништу. То јесте естетски део, али је важна ствар улагање у заштиту музејских предмета јер је прилазни плато и кров депоа. Радимо на томе да обезбедимо све услове за чување музејских предмета, што треба да служи на понос и нама и држави која је спремна да препозна квалитет који поседујемо и презентујемо - каже Новаковић Мунишевић.
Експонати који су падали са неба
Фото:Новости/Н.Фифић
У музеју је изложба посвећена НАТО агресији која је насловљена "Експонати који су падали са неба".
- То је један од најтрагичнијих догађаја наше скорашње историје да је у зору 21. века нападнута једна суверена држава. Овде су делови оборених летелица, најпознатији је Ф117 - ту су лево крило, кабина и опрема пилота. Изложен је и део руског ракетног система "нева" којим је авион оборен тог 27. марта 1999. и он представља једини званично оборен авион овог типа у свету. У витрини су делови обореног америчког авиона Ф16, као и кабина и део репа. Орао насликан на авиону значи да је њим пилотирао командир ескадриле, а слова означавају базу Авијано из које је полетео. На њему је пилотирао Дејвид Голдфајн, који ће касније постати командант америчког ваздухопловства. Кабина је пала у близини села Накучани код Шапца, а пронашао ју је мештанин и од ње направио кућицу за пса. Изложене су и две беспилотне летелице из НАТО агресије - амерички предатор и француски „кресерел“. На постољу је томахавк, наводећи пројектил који лети 450 км/х, има домет од 1.000 км и никад не промашује циљ. Овај изложени је пао првог дана НАТО агресије на аеродром Лађевци. Није експлодирао, пукао је при паду - каже Мирјана Новаковић Мунишевић.
Иначе, изложба са овим предметима направљена је у музеју већ у децембру 1999. године.
Богат фонд
- Музеј у свом саставу има 21 збирку: збирку ваздухоплова: авиона, хеликоптера, елиса, ротора, лаких летелица и једрилица, збирку ваздухопловне опреме и одеће, историје војног и цивилног ваздухопловства, филателије, уметничку, збирку фото-материјала (преко 150.000 фотографија и негатива), видео записа… Музеј се по квалитету и квантитету збирки налази у првих 10 музеја на свету ваздухопловног типа. Нажалост, историја авијације обилује ратним сукобима - Балкански, затим Први светски, Други рат, па рат на простору бивше Југославије, до НАТО агресије на Србију. А 20. век је уједно и век развоја авијације - каже Новаковић Мунишевић.
(Блиц)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
