ЈЕЗИВА ТАЈНА ТИТАНИКА: Чамци за спашавање и одлагање смрти

Трећег дана након што је Титаник испловио на своје прво путовање, капетан Едвард Џеј Смит је следио уобичајену рутину. Прегледао брод, али није спровео заказану безбедносну вежбу. Отишао је на службу, а затим се састао са својим официрима.

По заласку сунца 14. априла 1912. године, температура је нагло пала. Површина мора сијала је попут стакла, због чега је било тешко уочити санте леда, уобичајене за северни Атлантик у пролеће.

Ипак, брод капетана Смита је ишао пуном брзином. Верујући да би посада могла да реагује на време ако нешто примете.

Фото: Профимедиа

Прва упозорења

До 19:30, Титаник је добио пет упозорења на ледене брегове од оближњих бродова. Радијски оператер, Џек Филипс примио је детаљну поруку у којој се тачно наводи локација "великог броја санти леда". Џек Филипс, заузет слањем личних порука путника, изгледа није поруку показао ниједном службенику.

У 22:55, други брод, Калифорниан, јавио је да се потпуно зауставио због густог поља од леда. Ниједна од ових порука није започињала кључним кодом који је значио да Филипс мора да је покаже капетану Смиту.

Титаник је јурио даље. Осматрачи Фредерик Флит и Реџиналд Ли осматрали су тамну воду. Нешто пре 23:40, Флит је приметио нешто тамније од мора, како лежи тачно испред њих. Како се брод приближавао, обриси су били јаснији. Три пута је позвонио звоном упозорења и позвао командни мост. 

"Шта сте видели?" чуо се глас кроз слушалицу.

"Ледени брег, одмах испред", одговорио је Флит.

Неуспели покушаји

На командном мосту, први официр Вилијам Мардок повукао је ручицу телеграфа и издао наређење да брод скрене лево - пуном брзином. Затим је притиснуо дугме да затвори врата у водонепропусним преградама.

Више од 30 секунди нико није дисао. У последњем тренутку, Титаников прамац се окренуо ка левој страни и планина од леда је остала са десне стране. Посада је закључила да је судар избегнут. Али ледени брег је био већ него што се то гледајући са површине чинило.

Девет десетина брега било је скривено испод површине. Део испод воде је расекао десну страну Титаниковог трупа.

Испод, у предњим котловима и поштанским просторијама, посада је била забринута док је вода шикљала у првих пет преграда. Судбина Титаника је била јасна. Водонепропусне преграде нису биле добра опција уколико би прамац брода кренуо да тоне а морска вода да запљускује горње ивице преграда. Тежина воде која би ушла у првих пет одељака би повукла брод довољно дубоко да дозволи да се више излије у шести, повлачећи брод још дубље, а затим изазивајући преливање у седми. Неизбежно би сваки одељак напунио и поплавио следећи. Посада је проценила да је Титанику остало још два сата пре него што потоне.

Фото: Профимедиа

Прво жене и деца!

Смит је наредио слање радио позив за помоћ, испале ракете и попуне чамци за спасавање.

Чамци за спасавање, могли су да приме само половину путника - инжењери, капетан и посада су то знали пре испловљавања.

Замка бирократије тада је постала очигледна. Према застарелим, али још увек важећим прописима Одбора за трговину, сви бродови који прелазе 10.000 тона морали су да имају најмање 16 чамаца за спасавање плус додатне сплавове и пловаке.

Та рачуница је одговарала путничким бродовима 1896. године, када је пропис усвојен. Прописи су се показали неадекватним за бродове као што је Титаник, који је тежио више од 46.000 тона. Одбор за трговину је такође веровао да јачи бродови новије градње вероватно не могу да потону.

Официри су знали колико путника може да се смести у чамаце за спасавање, али нису их до краја попуњавали из два разлога.

Први разлог је био тај што је други официр Чарлс Лајгтолер сумњао да механизми за спуштање могу да издрже тежину од 70 путника.

Други - чланови посаде су знали да немају времена да спуштају чамце; ако би тако радили, ризиковали би да брод потоне пре него што сви чамци за спасавање буду спуштени у море. Њихова претпоставка је била тачна, два чамца никада нису дошла на ред да за спуштање. Један је пао у море пре него што је посада успела да га спусти; други чамац су таласи однели преко палубе.

Чамци за спасавање одвојили су се од Титаника са више од 400 празних седишта. Релативно мали број међу спашенима су били мушкарци. Када је Смит наредио да се чамци за спасавање напуне, викнуо је кроз мегафон: "Прво жене и деца!"

На једној страни, Лајтолер је у чамце укрцавао само жене и децу, и једног путника који је имао искуства у једрењу. Остала места су остајала празна. Са друге стране, први официр Мардок је укрцао у чамце онолико жена и деце колико их је било, а преостала места доделио мушкарцима.

Фото: Профимедиа

Последњи тренутци

Вода је наставила да плави брод. Прошло је отприлике два сата и четрдесет од судара, када се крма Титаника подигла високо изнад воде, а прамац потонуо испод.

Путници из чамаца за спасавање су ужаснуто посматрали како људи клизе са палубе у упадају у океан.

Петнаестог априла 1912. године у 2:20 ујутру, Титаник је нестао испод површине. Они који нису успели да пронађу место у чамацу за спасавање - завршили су у леденој води. Више од 1.500 људи, из свих слојева, удавило се или је умрло од хипотермије.

За оне који су стигли до чамаца за спасавање, помоћ је била на путу. Док је тонуо, Титаник је успео да контактира Р.М.С. Карпатију, која је стигла око 4:00 ујутру, да спаси 705 преживелих са Титаника.

Зашто је било тако мало чамаца за спасавање?

На Титаник се укрцало око 2.200 путника. У чамсцима за спасавање било је места свега 1.178 људи.

Инжињери су сматрали да, чак и ако се Титаник судари, он моћи да издржи на води довољно дуго и да ће сви путници моћи да се евакуишу.

На пример, брод Аризона је 1879. године такође имала судар са леденим брегом, али је прошла без већих проблема. Међутим, бродови 1912. а нарочито Титаник, били су већи и бржи - није се могло ослањати на искуство које је имала Аризона.

(Национална географија)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".