Зуби су стари око 300.000 година, што их чини најстаријим фосилним остацима неандерталца у источној Европи и другим најстаријим људским фосилима у Србији, тек нешто млађим од пола милиона година старе доње вилице човека из Мале Баланице откривене 2007. године.
До сада су остаци неандерталца у Србији били идентификовани само на једном локалитету, оближњој пећини Пештурина, у којој су 2015. године откривени један зуб и фрагментована кост подлактице неандерталца. Најдревнији остаци неандерталаца, старости између 300.000-500.000 година, идентификовани су на подручју западне Европе, а временом се њихов ареал проширио све до западне Азије.
Њихово присуство у Великој Баланици пре око 300.000 година представља најранији доказ њиховог ширења према истоку.
На територији Балкана пре 300.000 година највероватније је дошло до контакта европских и блискоисточних популација.
Како се наводи у саопштењу, још се не може са сигурношћу рећи да ли је до ширења културних иновација дошло миграцијама људи или разменом идеја између заједница, нити се могу идентификовати изворни носиоци ове технологије.
Извесно је, констатују стручњаци, да су ове иновације довеле до коначног уобличавања културних образаца карактеристичних за средњи палеолит, период који представља једну од прекретница у раној праисторији човечанства.
Анализа зуба објављена је у часопису Јоурнал оф Хуман Еволутион, једном од водећих часописа који објављује радове из области еволуције човека.
У пројекту је учествовао међународни тим стручњака из Србије и Канаде, који воде професори Душан Михаиловић са Филозофског факултета УБ и професорка Мирјана Роксандић са Универзитета у Винипегу у Канади.
Истраживања су спроведена у оквиру рада на пројекту НЕЕМО Фонда за науку.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
Прочитајте још
