Зорана Јовановић Зоранах је наша најпознатија блогерка. Она се на нашим просторима истакла муњевитом брзином, још док у Србији многи нису знали ни шта је њено занимање заправо. Објавила је и књигу која се распродала исто тако великом брзином, на којој је зарадила много новца.
Зорана ужива у лукзуним путовањима, раскоши и скупим крпицама, повезују је са разним познатим фацама и фудбалерима и рекло би се да живи живот из снова. Од блога, Инстаграма и осталих пројеката Зорана каже да живи веома лепо.
Поред односа са момцима, естетских корекција, и осталих детаља из приватног живота, Зорана је у више наврата јавно говорила и о губицима које је преживела. Наиме, када је имала 20 година изгубила је оца, а само пет година касније и мајку…
Зорана је име добила по оцу, јер док је још била у мајчином стомаку. Он је имао излив крви у мозак и није се знало да ли ће преживети. Са њим касније због развода родитеља није разговарала две године. Када је већ мало одрасла и схватила да се ње то не тиче поново је обновила контакт са оцем, који је преминуо када је имала само 20 година.
- Била сам у јако мрачном периоду живота када ми је тата преминуо. Нисам имала много воље да излазим из кревета и требао ми је неки мотив. У то време сам почела да студирам Академију Дел Лусо и хтела сам да имам неку врсту свог CV-а и мојих аутфита, и тако је настао блог. Тада ми није ни падало на памет да то некада може да буде мој посао. Али, ето, од 2011. године имам блог и око 30.000 прегледа дневно – причала је блогерка.
Пет година касније, тачније када је имала 25 година, Зорани је преминула мајка која јој је била највећи ослонац и подршка. Оно што је рекла, непосредно након мајчине смрти, разбеснело је нацију.
- Мама је била болесна и најгоре у свему томе је било чекање. Када знаш шта ће да се догоди и буквално чекаш да ти јаве. Мислим да је све после тога ”лакше”. Она се много мучила, али све је било готово за неких месец дана. Ја сам неко ко је по природи изузетно јак, а и кад нисам, ту страну никоме не показујем. Једноставно, у тим тренуцима само желиш да све буде готово. Ко није прошао кроз то да му је блиска особа у том стању, не може ништа да ми каже, јер када уђеш у собу код жене која ти је 25 година највећа подршка, а она те не препозна, једноставно не желиш то више. Желиш да ти остане у сећању као здрава, насмејана и лепа мама, а не то што у тим моментима видиш. Сада када сам прошла кроз два губитка – један изненадни, када ми је тата умро, и други, очекивани, морам да признам да је мој отац био један срећан човек.”
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
Прочитајте још
