Почетком 40-их година прошлог века рат је захватио скоро читаву Европу. До пролећа 1941. пале су редом Пољска, Данска, Норвешка, Француска, Холандија, Луксембург, Белгија. Борбе су се убрзо прелиле и на Медитеран, италијанским нападом на Грчку и немачким операцијама у северној Африци.

За то време, Краљевина Југославија успешно је маневрисала и одржавала неутралну позицију. Такав став је временом све мање одговарао силама Осовине али и савезницима, првенствено Великој Британији. 

Тадашња немачка политика заснивала се на ревизији Версајског споразума којим је окончан Први светски рат и његовим тековинама. Такво гледиште представљало је опасност по опстанак Југославије јер је и сама настала као резултат версајског престројавања европских граница. Такође, не би требало искључити ни фактор реваншизма за пораз и војно понижење у Првом светском рату.

С друге стране, Великој Британији, која је увелико ратовала, било је неопходно отварање европског фронта како би се растеретиле њене снаге ангажоване на Афричком фронту. Из тог разлога су британски војни изасланици и дипломате подстицали војно-политички врх Југославије на конфронтацију са Хитлеровом Немачком.

Такав сценарио је погодовао и Совјетском Савезу, чије освајање је Трећи рајх увелико припремао под кодним називом операција "Барбароса". Усмеравањем немачке пажње према другом ратишту, напад на СССР био би одложен, што би Црвеној армији оставило времена за какву-такву припрему одбране.

Околности пред пуч

Притиснута између чекића и наковња, Југославија је имала све мање простора да остане изузета из сукоба. С обзиром на свежа сећања на Први светски рат, која су изазивала снажно антигерманско расположење међу српским становништвом, опција прикључивања силама Осовине имала је потенцијал за изазивање великих немира у земљи.

И поред помирљивих изјава југословенских званичника, немачки обавештајци и дипломате су на терену увиђали доминантну антинемачку струју и осуду агресорске политике.

Међутим подршка савезницима увукла би Југославију у сукоб са далеко снажнијим противником који је у том тренутку избио на њене границе анексијом Аустрије ("Аншлус"). Погођена унутрашњим неприликама у виду растућег хрватског сепаратизма, земља није имала капацитет да се одржи у случају напада и била би суочена са страховитим губицима.

Стварањем Бановине Хрватске 1939. као "државе у држави", било је јасно да Југославија није приоритет хрватском фактору и да не може да рачуна на њега у случају евентуалног спољног напада.

"Боље рат него пакт!"

Упркос антинацистичким сигналима јавности, делегација Краљевине је 25. марта 1941. потписала протокол о приступању Тројном пакту. Испред ње стајали су председник Владе Драгиша Цветковић и министар спољних послова Александар Цинцар-Марковић.

Два дана касније, група официра које су предводили генерали Боривоје Мирковић и Душан Симовић извели су пуч, ухапсили Цветковића и заузели све виталне објекте у Београду. Кнез Павле Карађорђевић био је збачен, а на престо доведен тада малолетни краљ Петар II Карађорђевић.

На челу нове Владе налазио се генерал Симовић, док је за потпредседника именован један од највећих српских интелектуалних ауторитета тог времена - Слободан Јовановић.

Улице су убрзо биле испуњене еуфоричном масом која је уз патриотске песме скандирала против Адолфа Хитлера и Бенита Мусолинија, уз сада већ познате пароле - "боље рат него пакт" и "боље гроб, него роб!"

Мартовски пуч ујединио је српску јавност, без обзира на идеолошке, политичке и друге разлике присутне у том тренутку. Српска православна црква на челу са тадашњим Патријархом Гаврилом Дожићем подржала је пуч, а на улицама су биле присутне и присталице комунистичког покрета.

Поништавањем протокола о приступању Тројном пакту, Југославија је иазавала гнев Трећег рајха. Одмазда је спроведена општим нападом сила Осовине 6. априла 1941. и поделом земље на окупационе зоне.

Војска је сломљена после слабашног двонедељног отпора, а кључне фигуре мартовског пуча напустиле су земљу.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".