Острво Алкатраз у средишту залива Сан Франциска имало је различите намене кроз историју. Претворено је у војно утврђење 1850. године, на захтев тадашњег председника Миларда Филмора.

Америчка војска га је начинила најутврђенијом локацијом на западној обали земље. Стратешки гледано, Алкатраз је уз Форт поинт и Лим поинт чинио одбрамбени троугао од потенцијалног улаза у залив Сан Франциска.

С обзиром на то да се није назирала никаква ратна опасност за овај део земље, намена острва је промењена. До 1933. године, на Алкатразу су били заточени војни затвореници.

Турбулентне 20-е и 30-е године ХХ века, утицале су на судбину острва. Америчко друштво било је погођено таласом криминализације проузрокованим Прохибицијом (1920-1933). Осамнаестим амандманом на Устав САД и Волстедовим актом, производња, продаја и транспорт алкохола стављени су ван закона.

Илегална производња и продаја алкохола проузроковали су хаос на улицама америчких градова. Насиље, рекетирање, утаја пореза, све је то стварало главобољу истражним и правосудним органима.

Фото: Јутјуб принтскрин/ TheRichest

 

Да би се друштвена криза свела на минимум, америчко Министарство правде преузело је Алкатраз под своју надлежност и начинило га једним од најобезбеђенијих и најсуровијих федералних затвора у земљи, познат под надимком "Стена".

Поред стражарског особља, зидине "Стене" обезбеђивала је и географија: изолован од копна, окружен јаким заливским струјама, овај затвор је у старту сузбијао сваку помисао на бекство.

Услове живота унутар Алкатраза обележиле су забрана разговора међу затвореницима, разређене посете (једном месечно), хладноћа и снимање сваког телефонског разговора. Део заточеника био је склон веровању у натприродне појаве унутар ових зидина: причињавали су им се звуци вриштања, запомагања, шапутања.

Такав амбијент пројектован је с циљем да "дисциплинује" најтврдокорније криминалце и осуђенике који у другим казнено-поправним установама  нису могли бити доведени у ред. Они који би кориговали своје понашање могли су да се врате у затворске јединице из којих су послати на острво.

Међу најпознатијим затвореницима који су унутар Алкатраза отплаћивали свој дуг правди, прво место несумњиво заузима Ал Капоне, познат и као затвореник под редним бројем 85. Раме уз раме са чувеним гангстером из Чикага стајали су Алвин Карпис, Џорџ Кели и Артур Бејкер.

Бројно стање затвореника кретало се од 260 до 275,што значи да у Алкатразу никада није било присутно више од 1% укупне затворске популације. Сваки затвореник имао је своју ћелију.

Фото: Јутјуб принтскрин/ TheRichest

 

 

Након три деценије рада, Алкатраз је 21. марта 1963. године затворен. Одржавање ове установе сматрало се прескупим подухватом. Процењује се да је само за рестаурацију и одржавање било неопходно издвојити између три и пет милиона долара.

Када се на то додају дневни трошкови, Алкатраз је био три пута скупљи за рад од било ког федералног затвора. На високе трошкове одржавања највише је утицала физичка изолација острва. Све потрепштине, било да је реч о храни, води или гориву, транспортоване су чамцима.

Пошто на острву није било пијаће воде, на недељном нивоу је допремано око милион галона. Десет година по затварању, острво је отворено за јавност и убрзо је постало популарна туристичка дестинација са преко милион туриста годишње.

Званично, нико никада није успео да побегне са "Стене", иако се до дан-данас петорица затвореника воде као нестали за које се претпоставља да су се удавили у заливу.

 

 

 

 

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".