Ostrvo Alkatraz u središtu zaliva San Franciska imalo je različite namene kroz istoriju. Pretvoreno je u vojno utvrđenje 1850. godine, na zahtev tadašnjeg predsednika Milarda Filmora.
Američka vojska ga je načinila najutvrđenijom lokacijom na zapadnoj obali zemlje. Strateški gledano, Alkatraz je uz Fort point i Lim point činio odbrambeni trougao od potencijalnog ulaza u zaliv San Franciska.
S obzirom na to da se nije nazirala nikakva ratna opasnost za ovaj deo zemlje, namena ostrva je promenjena. Do 1933. godine, na Alkatrazu su bili zatočeni vojni zatvorenici.
Turbulentne 20-e i 30-e godine HH veka, uticale su na sudbinu ostrva. Američko društvo bilo je pogođeno talasom kriminalizacije prouzrokovanim Prohibicijom (1920-1933). Osamnaestim amandmanom na Ustav SAD i Volstedovim aktom, proizvodnja, prodaja i transport alkohola stavljeni su van zakona.
Ilegalna proizvodnja i prodaja alkohola prouzrokovali su haos na ulicama američkih gradova. Nasilje, reketiranje, utaja poreza, sve je to stvaralo glavobolju istražnim i pravosudnim organima.
Pročitajte još
Foto: Jutjub printskrin/ TheRichest
Da bi se društvena kriza svela na minimum, američko Ministarstvo pravde preuzelo je Alkatraz pod svoju nadležnost i načinilo ga jednim od najobezbeđenijih i najsurovijih federalnih zatvora u zemlji, poznat pod nadimkom "Stena".
Pored stražarskog osoblja, zidine "Stene" obezbeđivala je i geografija: izolovan od kopna, okružen jakim zalivskim strujama, ovaj zatvor je u startu suzbijao svaku pomisao na bekstvo.
Uslove života unutar Alkatraza obeležile su zabrana razgovora među zatvorenicima, razređene posete (jednom mesečno), hladnoća i snimanje svakog telefonskog razgovora. Deo zatočenika bio je sklon verovanju u natprirodne pojave unutar ovih zidina: pričinjavali su im se zvuci vrištanja, zapomaganja, šaputanja.
Takav ambijent projektovan je s ciljem da "disciplinuje" najtvrdokornije kriminalce i osuđenike koji u drugim kazneno-popravnim ustanovama nisu mogli biti dovedeni u red. Oni koji bi korigovali svoje ponašanje mogli su da se vrate u zatvorske jedinice iz kojih su poslati na ostrvo.
Među najpoznatijim zatvorenicima koji su unutar Alkatraza otplaćivali svoj dug pravdi, prvo mesto nesumnjivo zauzima Al Kapone, poznat i kao zatvorenik pod rednim brojem 85. Rame uz rame sa čuvenim gangsterom iz Čikaga stajali su Alvin Karpis, DŽordž Keli i Artur Bejker.
Brojno stanje zatvorenika kretalo se od 260 do 275,što znači da u Alkatrazu nikada nije bilo prisutno više od 1% ukupne zatvorske populacije. Svaki zatvorenik imao je svoju ćeliju.
Foto: Jutjub printskrin/ TheRichest
Nakon tri decenije rada, Alkatraz je 21. marta 1963. godine zatvoren. Održavanje ove ustanove smatralo se preskupim poduhvatom. Procenjuje se da je samo za restauraciju i održavanje bilo neophodno izdvojiti između tri i pet miliona dolara.
Kada se na to dodaju dnevni troškovi, Alkatraz je bio tri puta skuplji za rad od bilo kog federalnog zatvora. Na visoke troškove održavanja najviše je uticala fizička izolacija ostrva. Sve potrepštine, bilo da je reč o hrani, vodi ili gorivu, transportovane su čamcima.
Pošto na ostrvu nije bilo pijaće vode, na nedeljnom nivou je dopremano oko milion galona. Deset godina po zatvaranju, ostrvo je otvoreno za javnost i ubrzo je postalo popularna turistička destinacija sa preko milion turista godišnje.
Zvanično, niko nikada nije uspeo da pobegne sa "Stene", iako se do dan-danas petorica zatvorenika vode kao nestali za koje se pretpostavlja da su se udavili u zalivu.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
