Дијагностикован му је Bartsokas-Papas синдром, стања од којих већина беба умре док је још у матерници или убрзо након рођења, али то није била његова судбина.
У време када је рођен у болници су радили брачни пар психијатар Раја и медицинска сестра Џесика Појлер, који су одлучили да га усвоје.
Фото: Јутјуб принтскрин/CBN News
Адам је преживео много операција које су му живот учиниле квалитетним и лепшим. Оперисао је очне капке, усне и непце и сад може нормално да једе, да спава затворених очију, а из ушију и носа су му извађене цисте, док му је у једно ухо уграђена цевчица како би боље чуо.
Али његов живот нису само операције. Од кад је усвојен, окружен је љубављу својих родитеља, а постао је велики брат два дечака.
После операције непца почео је да говори и највише воли кад се смеје. Научио је да се сам креће, а највише воли када пузи.
Адамова борба, истрајност и љубав коју су му пружили његови родитељи, суочавање с медицинским изазовима и способност да се радују малим стварима пример су да медицина може да погреши.
Џесика је многе ноћи провела молећи се за Адама, као и дане у болници у потрази за одговорима и његовим излечењем, али како каже, и поред тога, њихов живот је прелеп.
- Патња не убија радост, него је јача. Адамово постојање је оправдано јер му је сам Бог дао живот. Чезнем да људи виде колико ствари Адам може сам учинити. Његов живот је чудо - рекла је његова мама Џесика.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
Прочитајте још
