Ватрена стихија била је по свом обиму слична оној када су диносауруси нестали, а највероватније су је покренули фрагменти комете пречника 100 километара.
Облаци пепела и прашине који су настали после покренули су мини ледено доба, због којег је планета постала хладнија током наредних 1.000 година.
- Хипотеза је да се велика комета распала и да су њени делови пали на Земљу и изазвали катастрофу - каже Адријан Мелот са Универзитета у Канзасу, који је коаутор студије.
Велики број различитих хемијских елемената - угљен-диоксид, нитрати, амонијак и друга једињења – указују да је невероватних 10 одсто копнене површине Земље (око 10 милиона квадраних километара) прогутано ватром.
Да би објаснили прошлост, научници су прикупили велики број геохемијских и изотопских маркера са више од 170 локација широм света.
Прочитајте још
Један од главни маркера су нивои полена, који указују да су зимзелене шуме борова одједном нестале и замењене шумама топола – врсти која лако расте на неплодном тлу.
Биљке су нестајале, извори хране постали оскуднији, а глечери који су се повлачили поново су почели да добијају на маси.
Људска раса морала је да се прилагоди суровијим условима, а популација је током тог периода значајно опала.
(Science Alert)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
