Најпознатији по ауторској емисији "Минимаx", која је била једна од првих емисија у којој је било доста забавне музике, а његова крилатица из најаве емисије је била "минимум говора максимум музике". Угостио је небројено музичара, а неки су чак и постали популарни захваљући тој емисији, али и првенствено њему.
Фото: Архива Новости
Занимљив податак о овој емисији је и тај да је са саговорницима увек био на ти, што није било уобичајено за оно време. И поред абнормалног успеха и популарности, емисија је нажалост укинута после пет година и проглашена за шунд и кич! Али за врхунског новинара нема препрека, па је тако Минимакс одмах покренуо нову емисију која се емитовала недељом у подне. Био је то чувени "Туп-туп", који је потрајао пуне 22 године.
Бескрајно шармантан, оштроуман, брзе и бритке мисли, поред толиких радио и ТВ емисија, стигао је и да објави седам књига афоризама и две књиге поезије.
Колико му је каријера била бурна и успешна, толико и у приватном животу му је било лепо. Први пут се оженио у 22. години и у том браку добио је сина Игора.
Прочитајте још
Фото: Архива Новости
- Били смо луди, млади и незрели, брак нам је пукао после 12 година - рекао је једном приликом.
Другу супругу Биљану упознао је кад је она као стјуардеса, запослена у ЈАТ-у, дошла да подели награде слушаоцима његове емсије.
- Било је много жена које сам желео, али само две сам повео код матичара - признао је једном приликом водитељ који је поседовао врло шармантан начин за удварање тако што испрати девојку на аутобуску станицу и пошаље је на море, а он седне у први авион и сачека њу, забезекнуту, на одредишту са букетом цвећа.
Пољубио је сијасет жена, али Биљана се, после двадесет и више година брачног стажа, није плашила ниједне. Имају кћерку Ану и сина Владимира, који се деведесетих година прославио у музичком свету под уметничким именом Ила.
Фото: Сарић С.
Крајем 2004. Минимакс се подвргао операцији пресађивања јетре на Универзитетској клиници у Падови. Многе колеге и пријатељи су му помагали када се разболео, а Кемал Монтено и Арсен Дедић су се побринули да му обезбеде место у болници у Падови, али Минимаксу нажалост није било спаса.
Преминио је у Падови 9. фебруара 2005. године.
Иза њега су остала бројна дела која се читају и дан данас.
Фото: Архива Новости
Присетимо се његових најпознатијих афоризама:
- Порука Александру Првом Ујединитељу: "Хвала, није требало!"
- Не знам да ли ће нас Европа примити, али Африка нас је већ ставила на листу чекања.
- Годишњица Косовске битке биће прослављена чим се битка заврши.
- Рад је створио човека, а човек - Празник рада.
- Рекли смо историјско НЕ. Можда бисмо рекли још нешто да смо знали стране језике.
- Вешт комунист од два црвена картона направи - партијску књижицу.
- Откад су почели да им добацују "Уа, педери!", Срп и Чекић се све ређе виђају заједно.
- Чувајте ми Југославију! Наградићу вас покрајином.
- Да вођа није остао без ноге, можда не бисмо оволико ћопали.
- Братство и јединство је наше највеће богатство. Пазите да га се не дочепа народ.
- Поклањају нам камиле. Ваљда зато што је велики вођа иза себе оставио пустињу.
- Ми смо мала и сиромашна земља: нама су и краљеви на привременом раду у иностранству.
- Примиће нас у Европско тржиште чим поправимо кантар.
- У односу на међуљудске односе, храна нам и није много затрована.
- Док су остали пратили модне трендове, ми смо деценијама носили једно те исто - штафету.
- Народ осећа да сте му на челу, али мисли да сте комарац.
- Кад генерални диктира нешто својој секретарици - да ли је то војна диктатура?
- Да је жив, Достојевски би се определио за малу привреду: отворио би фабрику - идиота.
- Неки су да мењају границе... макар по падежима.
- Наша принцеза била је корпулентна: уместо на зрну грашка, морала је да спава на Брионима.
- Погинуо је у осмој офанзиви - освајајући једну вилу на Дедињу.
- Гладнима је свеједно да ли гладују у једнопартијском или вишепартијском систему.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
