Једна од фолк певачица о којима се нашироко писало деведесетих и почетком 21. века, била је и Марина Живковић.
Један од најдраматичнијих дана у каријери јој је свакако била реприза дочека 1999. године који је провела радно у Борчи.
На њеном наступу који је дотада деловао весело и чинило се да ће проћи без инцидента, убијен је из пиштоља један момак који се налазио непосредно испред Марине. Текст из Сабора о тој трагедији преносимо у целости:
"Годину 1999. сам дочекала певајући у ресторану 'Тара'у Борчи. Било је фантастично. Штимунг и остало - како се само пожелети може. Не да није било места за седење, него ни за стајање. Било је толико лудо да су сви играли и скакали по столовима и столицама до пет ујутру. Шта се све ту није радило, хаос! Само што се нисмо пели по лустерима на плафону!
Сутрадан сам се добро испавала, па поново на исто место, да репризирамо луд и незабораван провод. Било је још луђе него претходне вечери. Били су ту и трубачи, један мађионичар, свашта још. Газда Раде ме је замолио да смислим неку фору приде. Као, да организујемо такмичење, било какво, а да победнику припадне награда у облику печеног јагњета или прасета.
Прочитајте још
Смислила сам такмичење за мушки део гостију. Требало је да се јави пет добровољаца и да отпевају рефрен песме 'Увенуће нарцис бели'. Жири смо били публика и - моја маленкост. Мерила се дужина аплауза који је упућен сваком такмичару, а последња је ипак била моја реч. Јој, кад навалише да урлају и завијају! Такве интерпретације, толико осећајне и надахнуте, у животу нисам чула иако сам се наслушала свега и свачега. Што човек запева то јесте заурла накарадније, то му следује већи аплауз!
Победио је гост кога прекрстих 'господин у машни'.
Заврши се то некако, кад женске почеше да се буне. Хоће и оне да се такмиче у нечему! Какву сад пакост да смислим? Покушавала сам да наметнем разне, али џабе. И оне су хтеле да се надмећу у певању, али да свака бира шта хоће. Награда је била флаша вискија. Одрадисмо и то, уз силне аплаузе и лудо зезање. Госпођа која је дошла из Швајцарске ми је припретила да се не играм. Као, ако за победницу не прогласим њу, тешко да ћу икада добити швајцарску визу. Ипак сам ризиковала и нисам пресудила по њеној заповести, па шта буде!
Како је време пролазило, тако је постајало све топлије. Група девојака крену да се свлачи. Врућина им, шта ће! Мушки део публике њихову храбру одлуку топло поздрави. Женске остадоше само у мајицама. Онда друштво навали да их полива вискијем. Али, то друштву није било доста. Посуше их сољу! Лудница! Само је још фалило да им ставе по јабуку у уста па правац - рерна, да се реш испеку...
Није се знало ко се више лудира и ко прави више фазона. Сви смо у томе бескрајно уживали - гости, газда Раде, ја... Не сећам се када сам се тако незаборавно провела. Није било ниједног инцидента иако су многи били добро загрејани.
Фото: Сабор
Оставила сам микрофон око четири ујутру. Више нисам имала снаге, ред је био да се разилазимо. Таман да седнем, одјекну - трас! Нисам се у тренутку много узбудила због тога. Мислила сам, поново је севнула петарда. Онако уморна, уопште нисам укапирала шта се дешава...
Жене поскакаше, почеше да вриште. На метар од мене, један од највеселијих момака - паде! Као да сам се тек тада освестила. Притрча мој Зоки, дограби ме и одвуче у један ћошак. Дечко који је пао беше мртав! Убијен!
Фото: Архива Новости
У ствари, шта је било? Момак је хтео да изађе из кафића. Други, мртав пијан, хтео је да уђе. Срели су се на вратима, онај што је улазио је имао револвер и ко зна зашто је пуцао право у овога...
Не могу вам описати како сам се осећала. Од лудог провода до трагедије. Свима нам је све пресело. Ни у најлуђим сновима нисам сањала да ћу бити сведок убиства и то недужног, младог човека. Не знам како сам дошла кући. Данима сам била у шоку. А када је прошао тај први шок, почела сам да се тресем. Ево, и сада док вам ово причам, осећам се ужасно, а лик тог несретног младића ми лебди пред очима."
* Нпортал.рс због вас даје нови живот текстовима из богате новинске архиве "Новости", а овај чланак је изашао у "Сабору", 15. фебруара 1999. године. *
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
