Порекло овог обичаја заправо је древно и прилично језиво. 

Корене вуче још из античког времена, а они су повезан са Хадом, односно подземним светом мртвих. Код старих Грка постојало је веровање да душа човека након његове смрти одлази у Хад, у којем се налази тужна равница са белим дивљим цвећем. Овом равницом протиче пет река: река Стикс – ледена, река мржње, затим Ахерон – река бола, Кокитус – река јадиковања, Флегетон – река ватре и Лета – река заборава.

Фото: Профимедиа

 

 

Душа покојника која дође у Хад, пије воду из реке Лете како би заборавила претходни живот и патње у њему. Они који су веровали у реинкарнацију сматрали су да душа покојника пије воду из ове реке како би у потпуности заборавила пређашњи живот и како би се припремила за нови. 

Управо у овим легендама и веровању старих Грка лежи и корен обичаја да се не наздравља водом. Као последица ове морбидне приче сматра се да је предлагање здравице некоме с водом слично као да сте му пожеели лошу срећу, а можда и смрти. Многи људи такође верују да наздрављајући водом желите и себи смрт, јер ова течност одражава ваш будући водени гроб.

Осим што ћете пожелети смрт драгом госту и себи, наздрављањем водом изазваћете бес богова. Наздрављање се увек сматрало жељом коју сте упутили боговима, нудећи им своје пиће док дижете чашу. Прослава уз чашу напуњену водом, досадно и неутрално пиће, није било цењено код богова, и свако ко би се усудио да наздрави овим пићем, доживео би трагичну судбину.

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".