Марко Брецељ је био присутан на уметничкој сцени скоро 50 година, а за то време је објавио соло албум Цоцтаил, на којем је сарађивао са легендарним Бојаном Адамичем, и три плоче са рок групом Булдожер, у којој је радио као текстописац и фронтмен. Написао је и музику за филм Живи били па види и за њега добио Златну арену у Пули. 1991. године преузима управљање Омладинским културно-друштвеним и мултимедијалним центром у Копру и оснива Удружење пријатеља умереног напретка.
Једна од његових најпознатијих композиција је "Алојз валчек", коју је посветио професору математичке физике Алојзу Кодрету, након неуспешног студија геологије, а касније и техничке физике.
Музичку каријеру започео је као виолиниста у квартету Три црна и у љубљанском трију Крик, али је касније одустао од свирања виолине. Пажњу шире јавности на себе као кантаутор и шансоњер први је скренуо наступом на Омладинском фестивалу у Суботици 1974. године, где је добио и награду стручног жирија. Исте године, у сарадњи са аранжером Бојаном Адамичем, издаје албум Коктел.
Плакета је награђена наградом „Седам секретара СКОЈ-а”. На албуму је била и песма Хишкар Рогач коју је снимио са неким члановима групе Седам светлосних година. Са њима је основао рок бенд Булдожер, где је радио као текстописац и певач, а један од врхунаца групе био је албум Пљуни истини у очи. Као део ове свејугословенске атракције, Брецељ је постао један од најистакнутијих фронтмена, вокала и аутора на југословенској рок сцени касних 1970-их. У групи је остао до 1979. године и са њом снимио две ЛП плоче и музику за филм Живи били па виђели, који је такође објављен у виду мини ЛП-а, и освојио Златну арену на Пулском филмском фестивалу.
Прочитајте још
Затим је напустио бенд и вратио се писању песама и направио неке песме које су постале хитови у алтернативним музичким круговима (нпр. Парада, Радојка, Секи дисцо хит, итд.).
Он и његов песник Иван Воларич-Фео спојили су своје стваралаштво у Дуу Златни зуби.
Године 1983. и 1984. водио је бенд Марјан'с Странге Раббит. Године 1986. поново издаје албум кантаутора Десант на рт Добре наде, а крајем 80-их удружује снаге са саксофонистом Приможем Шмитом и басистом Алешом Јоштом у пројекту Публиц Екерцисе. Као гост сарађивао је са разним музичким групама (СРП, Стрелникофф, итд.). Његово дело карактерише иронија и критика малограђанског друштва.
Кандидовао се за градоначелника Копра на свим изборима
После 1981. водио је Омладински, културни, друштвени и мултимедијални центар (МКСМЦ Копер) у Копру, Удружење пријатеља умереног прогреса и Багремову странку. Кандидовао се за градоначелника Копра на свим изборима и, након избора Бориса Поповића, сваког дана свог мандата изводио је пред општином монументални перформанс Клечећи. Био је одборник у Градском већу Копра (2003-2007). Извео је низ „меко-терористичких” акција; један од њих је ватентат, када дуваљком дувате парче вате на противника. У свом дугом стваралачком животу променио је неколико идентитета и појавио се у словеначкој јавности у разним персонификацијама.
Брецељ се подједнако добро снашао на улици као и у сали, било да се ради о позоришту, јавном простору као таквом, месту одржавања друштвеног или политичког догађаја, гостионици или сличном месту. Улица је и њен природни амбијент, било да је то трг, лођа, пристаниште на обали мора или пут, писали су тада предлагачи.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
