Хрватски држављанин Матеј Периш нестао је у Београду у ноћи између 30. и 31. децембра и од тада траје потрага полиције за њим, а пошто је снимљен крај реке – у потрагу су укључени и рониоци. Читав регион је на ногама док је у току потрага за несталим Сплићанином.
Његов отац Ненад Периш осврнуо се на понашање свог сина кобне ноћи, али и на прво путовање у Београд.
Периш открива да је обавио разговор са другарима његовог сина и да ту простора за спекулације нема.
– Признали су ми да јесу мешали вино, ракију, пиво и виски, али ја тим момцима верујем. Па одрасли су поред мене, ишли су са мојим сином од првог разреда основне школе. Ни они не знају да ми објасне шта се догодило са Матејом и где је тако трчао. Иако не знамо све, не могу рећи да је бесциљно тумарао градом.
Фото: Ало/принтскрин
Прочитајте још
Када је реч о снимцима на којима се види да неко плива, Периш каже:
– Погледао сам више тих снимака где се то нешто налази у води, али ја нисам видео неке покрете који би ми одали да је у питању човек. То је више снимака из различитих углова, што по мом мишљењу може да буде да је у води и неко дебло или чак смеће – образлаже своје виђење Матејов отац.
Он додаје и да би се пијани човек у води од четири степена отрезнио.
– За пет до десет секунди би се и најпијанији човек у хладној води разбудио, па би све и да је сценарио такав, мој син испливао јер то није далеко од обале, а он је искусан пливач.
Отац несталог младића не крије да непрестано трага за сином, каже, ту је док га не нађе.
– Нема спавања, у Београду сам док га не нађем, надам се да је жив. Непрестано гледам у Саву и размишљам где би Матеј могао да буде. Све локације са снимака сам обишао по неколико пута, и по дану и током ноћи, све разлажем само да бих до истине дошао. То ме једино занима – истина – потресено говори Ненад.
ГЛЕДАМ У САВУ И ПИТАМ СЕ
Он напомиње да му све делује као кошмар из ког не може да се пробуди.
– Данима покушавам да схватим да ово уистину није сан, верујте. Покушавам да будем реалан. Матејове сестре су код куће, покушавају да буду јаке, а није им ни до чега. Брат је брат – кроз сузе наводи Периш.
Он не крије да му није ни до чега како је све ово кренуло да се захуктава.
– У понедељак увече сам испратио Матејове другаре из Београда. Отишла су деца својим кућама. Овде су одрадили све формалности. Рекао сам им пред пут да ће се за неких 25 година вероватно сетити мог сина и ових дешавања, да ће можда и плакати, а да ћу ја, уколико мој син није међу живима, са том ситуацијом умрети. Само бих волео да га пронађу ако је преминуо, да га могу покопати како треба, у својој домовини.
- Опростите, емотиван сам – неутешно изговара отац несталог младића.
За крај, међународни ватерполо судија још једном се захвалио МУП-у Србије, за који је објаснио да врло професионално раде свој посао.
(Објектив)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
