Наиме, Вук је остао без оца када је имао 21 годину.
Фото: Н. Скендерија
- Мој отац је у кратком року доживео низ трагедија које су га обележиле и због којих је касније нас држао на окупу. Имао је само седам година кад му је мајка преминула пред сам почетак рата 1940, од туберкулозе. Бабу су му стрељали Немци у дворишту јер је покушавала да спречи одлазак сина Нестора, мог деде, у логор Маутхаузен, где је ипак одведен. А рођена сестра погинула му је неколико година после рата. Све је то узроковало да нас је чувао и учио нас шта значи породица. Био ми је узор у свему, од посла до хобија. Био је најјачи и најбржи, најдубље је ронио... Јесте да сам га изгубио кад ми је била 21 година, али стигао је да ми пренесе све што је знао. Ипак, није стигао да погледа мој први професионални филм "Апсолутних сто" - истакао је Костић и додао да се није покајао што се бави глумом.
- Не. Врло сам маштовит човек и весео. Зато ми је жао што ме неће комедија. Волим да се шалим, то ми причињава задовољство. Волим да изврћем кола на кров и пуцам из "калашњикова", али овај посао волим због пријатеља, маште и стварања. Рецимо, с Бобом Мићаловић играо сам још у серији "М(ј)ешовити брак" и у представи "Мирис кише на Балкану". Сада су нас "Убице" спојиле поново и дивно смо се дружили на снимањима - казао је глумац за "Курир".
(Курир)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
Прочитајте још
