Crna svadba, običaj koji je bio inspiracija za seriju, i dalje postoji u Istočnoj Srbiji. Ukoliko muškarac koji je stasao za ženidbu umre, sahranjuje se u svadbenom odelu, a ispraća ga verenica ili neka druga devojka odevena u venčanicu.

- Inicijalna inspiracija jeste bio zločin u Jabukovcu, ta tragedija, ali moram naglasiti da se mi nismo bavili rekonstrukcijom tog događaja iz pijeteta prema žrtvama i porodicama. Ovo nije dokumentaristička serija da bismo (događaj) rekonstruisali verno - navodi reditelj Nemanja Ćipranić.

Foto: Jutjub printskrin/SUPERSTAR TV

 

 

Prema njegovim rečima, mnogo veća inspiracija bio je svet u kojem živimo, današnjica i ne samo kod nas nego generalno u svetu.

Nedavno je tokom same stihije uoči serije etnolog Aleksandar Repedžić za medije obelodanio svoje iskustvo koje je doživeo upravo prisustvovajući ritualu, odnosno običaju crne svadbe.

NJegovo svedočenje prenosimo u celosti:

"Nekako sam ceo običaj doživljavao jako lično, pošto je momak koji je stradao bio samo godinu dana stariji od mene", piše etnolog Aleksandar Repedžić, i objašnjava kako izgleda običaj raskidanja crne svadbe.

Imao sam tu sreću da odmah nakon položenog prijemnog ispita na Filozofskom fakultetu na odeljenju za etnologiju i antropologiju krenem na terenska istraživanja. Tada, 2004. godine, još uvek nisam znao kako izgleda antropološki teren i kako bi trebalo voditi razgovor. Imao sam više pitanja nego odgovora, ali sam jedva čekao da krenem u istraživanje.

Tih godina radio sam kao saradnik Muzeja u Majdanpeku. Do tada sam radio na svega nekoliko upitnika sa informatorima na terenu, učio kako se pravilno radi transkript, i posmatrao neke od vlaških običaja koji su bili zabeleženi na VHS trakama. Pošto sam delom Vlah jezik mi nije bio stran, kao ni običaji koje sam do tada posmatrao.

Foto: Jutjubprintskrin/24 sedam TV

 

 

Početkom avgusta 2004. godine dobio sam poziv za teren u selu Rašanac koje se nalazi u opštini Petrovac na Mlavi - radilo se o raskidanju crne svadbe. Do tada sam samo čuo za ovaj običaj ali ga nikada nisam video. Znao sam i da je zabeležen tokom devedesetih godina u selu Mustapić i to je bilo moje celokupno znanje o samom običaju.

Rano ujutru krenuli smo putem Rašanca, put nas je vodio od Majdanpeka preko Kučeva i Kučajne do Petrovca i Rašanca. Terenska istraživnja radili smo u saradnji sa kustosima Narodnog muzeja u Požarevcu koji su nas dočekali u selu.

Stigli smo pred kapiju okićenu cvećem, onako kako je to običaj za svadbu. Ušli smo u kuću i upoznali se sa roditeljima nastradalog momka kome je raskid crne svadbe priređen. Tada još uvek nisam znao o čemu se tačno radi.

Porodica nam je objasnila da je njhov jedinac nastradao pre godinu dana, tačnije da se udavio u Borskom jezeru. Na pitanje zašto se priprema raskid crne svadbe objasnili su nam da je baka preminulog usnila da se on na onom svetu oženio ali je bilo potrebno da i na ovom svetu bude oženjen. Međutim, sada je prošlo godinu dana, i devojka koja je pristala da mu na ovom svetu bude žena, više nema obaveze; ne mora više da mu bude verna i može da nađe dečka.

Foto: Jutjubprintskrin/24 sedam TV

 

 

 

Devojka sa kojom je bio u vezi u trenutku kada je stradao nije htela da prihvati ovu obavezu, to je učinila njegova najbolja drugarica.

Osetio sam veliki naboj emocija, nekako sam ceo običaj doživljavao jako lično, pošto je momak koji je stradao bio samo godinu dana stariji od mene. Gledao sam sa koliko je ljubavi i pažnje pripremljen svaki deo običaja, svaki detalj...

Moj tereneski zadatak bio je da diktafonom snimim svaku izgovorenu reč njegove majke, bake, namenjivanje i da ispratim celokupan običaj.

Ispred kuće okupili su se muzičari koji su svirku započeli zvukom trube i pesmom tužne melodija od koje su me prolazili žmarci. Povorka i kićeni "svatovi" krenuli su ka centru sela, a odatle ka groblju. U povorci su bili barjaktar, mlada, muzičari, svatovi, mnogobrojna rodbina, prijatelji i mi terenski radnici koji smo došli da zabeležimo običaj. Bilo je isto kao i na svakoj svadbi samo što se umesto povika i smeha mogao čuti samo plač i narikanje.

Stigli smo do groblja. Barjaktar je tada položio barjak na spomenik, a zatim ga polomio i tu ostavio. Nakon namenjivanja, vratili smo se kući. Tamo se nastavilo sa pripremanjem pomane i namenjivanjem hrane za pokoj duše stradalom. Kada je bilo gotovo ponovo se začuo zvuk trube i započela je dobro poznata melodija vlaške četvorke. Svi su ustali od stola i počeli da igraju. Baka stradalog držala je u ruci kandilo i okadila kolo tri puta. Kolo je trajalo dugo, a kada su muzičari prestali da sviraju baka je rekla da je crna svadba raskinuta, i u tom trenutku svi su prestali da igraju i vratili su se za sto.

Foto: Jutjubprintskrin/24 sedam TV

 

 

Nakon ovog terenskog istraživanja, nikada više nisam imao priliku da vidim raskid crne svadbe, niti da čujem da se u nekom selu desila crna svadba. Bila je to moja prva i poslednja crna svadba.

Danas, nakon toliko godina od mojih prvih terenskih istraživanja, u velikom broju novina, internet portala, žute štampe, nailazio sam na svakakve naslove, od novinara koji nikada nisu prisustvovali ovom običaju a pisali su o njemu iz prvog lica, lepili su razne etikete, pa tako danas uz ovaj običaj možete naći reči, kao što su bizaran, najjeziviji, bolestan... 

Opisivani su delovi crne svadbe koji ne postoje, na primer da se igra oko kovčega ili da majka predvodi kolo oko mrtvog tela. Time je načinjena velika nepravda prema jednom delu stanovništva naše zemlje koji neguje svoje običaje i tradiciju. Na taj način etiketirana je kultura jednog naroda", završava Repedžić.

(NationalGeographic.rs)

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".