Iako su prva viđenja zabeležena još u 14. veku, nazvana je po francuskom astronomu Žan-Luju Ponsu koji ju je otkrio 1812. i britansko-američkom astronomu Vilijamu Robertsu Bruksu koji ju je primetio tokom sledećeg preleta 1883.
Kometa ima čvrsto jezgo, a ispunjena je mešavinom leda, prašine i gasa, poznatim kao kriomagma. Jezgro okružuje oblak gasa nazvan koma, koji curi iz unutrašnjosti planete.
Kada solarna radijacija zagreje unutrašnjost komete, pritisak se nagomila i kometa ima snažnu erupciju u kojoj izbacuje ledenu utrobu u svemir kroz pukotine u omotaču jezgra.
Kometa tada dobija svojevrsne rogove, što je i razlog što je zovu Đavoljom kometom. Osim toga, posle dve erupcije letos nalikovala je čuvenom "Milenijumskom sokolu", svemirskom brodu iz "Ratova zvezda".
Pročitajte još
- Kometa bi trebalo da dostigne magnitudu 4,5 u narednim nedeljama i biće vidljiva iz Velike Britanije. Najbolja vidljivost se očekuje 31. marta - rekao je za Gardijan dr Pol Strom.
(B92)
BONUS VIDEO:
