Najmanje 160 osoba je poginulo, a više od 300 ljudi je ranjeno, u najnovijim sukobima naoružanih bandi hrišćanskih poljoprivrednika i muslimanskih nomadskih stočara u više sela unutar savezne države Plato, u centralnom delu Nigerije.

Naizmenični napadi su započeli u nedelju, a borbe nastavljene i u utorak ujutru, zbog čega lokalne vlasti navode da će broj žrtava verovatno rasti, dok nigerijski mediji prenose da u pojednim mestima i dalje odjekuju rafali.

Vojska je raspoređena po selima i okolnim gradovima, a deo stanovnika pogođenih mesta napustio je kuće zbog straha da će se napadači vratiti.

Markus Amorudu, iz sela Mušu, rekao je da je on, kao i većina komšija, spavao kada su se čuli prvi pucnji.

- Uplašili smo se, ovaj put nismo očekivali napad. Nekoliko ljudi je oteto, ima ranjenih, mrtvih, zarobljenih - rekao je Amorudu, a prenosi Gardijan.

Najnoviji sukobi su najsmrtonosniji još od maja 2023. godine, kada je ubijeno više od 100 ljudi.

Napad planiran

Vlasti su saopštile da su napadi, kako kažu, lokalnih bandi očigledno bili planirani i koordinisani i da je u sukobima pogođeno više od 20 različitih zajednica u etnički i verski raznovrsnom području.

Plato se nalazi u centralnom delu Nigerije, na liniji razdvajanja između pretežno muslimanskog severa i većinski hrišćanskog juga.

Predstavnici nigerijskog ogranka Crvenog krsta izvestili su da je najmanje 100 poginulih u regionu Bokos, a da su borbe nastavljene i u selima oko oblasti Barkin Ladi, gde je do sada identifikovano više od 50 žrtava.

Sukobi učestali

Tenzije između lokalnog stanovništva – mahom stočara, farmera i poljoprivrednika – česte su zbog borbi oko poljoprivrednog zemljišta.

Nadmetanje za prirodne resurse pojačano je naglim porastom stanovništva u Nigeriji, ali i klimatskim promenama.

Nasilje je učestalo od januara 2018, a samo u toj godini, više od 150.000 stanovnika moralo je privremeno da napusti domove zbog sukoba.

U razdoblju od 2010. do 2020. godine u sukobima je stradalo više od 15.000 ljudi, prema podacima Afričkog centra za strateške studije, koji je situaciju opisao kao "najveću bezbednosnu krizu u istoriji zemlje". 

Nigerija – bezbednosni izazovi najveće ekonomije Afrike

Severozapadni i centralni deo Nigerije već dugo je pod terorom banditskih milicija koje deluju iz baza duboko u šumama i upadaju u sela da bi pljačkale i kidnapovale stanovnike radi otkupa.

Ujedno, Nigerija se skoro deceniju i po suočava sa nasiljem džihadista na severoistoku zemlje.

Od 2009, u sukobima organizacije Boko haram i rivala povezanih sa Islamskom državom, ubijene su desetine hiljada ljudi, a dva miliona građana je napustilo domove. 

Amnesti internešenel je, u reakciji na najnovije sukobe nomada i farmera, optužio nigerijsku vladu da ništa nije uradila kako bi sprečila dalje nasilje.

Predsednik Nigerije Bola Ahmed Tinubu je u svom majskom inauguracionom govoru obećao da će obezbediti investicije koje bi omogućile da se najmnogoljudnija zemlja Afrike, ujedno i njena najveća ekonomija, uhvati u koštac sa bezbednosnim izazovima.

Amnesti je obećanja nigerijskog predsednika opisao kao "prazna". 

(RTS)

BONUS VIDEO: