Siniša se hrabro borio sa najtežim protivnikom do samog kraja, ali je nakon nešto više od tri godine borbe preminuo prošlog decembra.

Godina je prošla, ali ne i bol.

- U početku je bilo užasno. Osećala sam ga u kući, svuda... Tada sam odlučila da živim, da ne klonem. Nikolas, najmlađi sin, video bi me samu i pitao kada ću da izađem. Onda sam se okružila prijateljima, trudila sam se da me ne vide tužnu. Moji osmesi bili su usiljeni. Sa Sinišom u srcu. On će uvek biti tu, sve dok me bude. Naći ću ga ponovo... - rekla je Arijana u velikom intervjuu za italijanski magazin "Či"

Naišla je na negativne komentare, a objasnila je kako je reagovala na njih.

- Neki su me videli kako pijem aperitiv, bilo je i onih koji su me osuđivali zato što sam se na određeni način obukla... Ali, ne hodaju u mojim cipelama. Sudite mi, nije me briga. Imam brata koji je patio od depresije, razumete? I sama sam rizikovala da upadnem u takvo stanje. Ne mogu, nisam mogla, ne bi trebalo... Moramo da počnemo ispočetka, Siniša bi to želeo. Ali nedostaje, kao vazduh - poručila je i dodala:

- Provela sam skoro četiri godine po bolnicama. Moj muž imao je dve transplantacije koštane srži i radovao se svakom testu koji je dobro prošao. Gledala sam kako se ljudi bore da produže svoj život... Jedno je pričati o bolu, drugo je doživljavati ga. Nedelju dana pre nego što je umro moj suprug je pretrčao deset kilometara, a ja treba da se slomim i padnem u depresiju? Ne! Siniša je bio rođeni borac, hrabro se držao do poslednjeg trenutka. Izgubio je samo poslednju rundu, baš onda kada smo se svi ponadali da je dobio meč i da će sve biti dobro. Porodica je bila uz njega, nisu se odvajali, doživeo je da postane deda...

Foto: Instagram printskrin/ariannamihajlovic

 

Siniša je imao velike planove za nastavak trenerske karijere.

- Nastavljam da živim za svoju decu. Otkriću vam nešto: Siniša je organizovao život do kraja. Planirao je da poseti Antonija Kontea i Roberta de Zerbija u Londonu kako bi razmenili iskustva o fudbalu i trenerskim tehnikama, ali, nažalost, nije uspeo - rekla je Arijana, prenosi Kurir.

Na pitanje novinara da li ju je neko razočarao kada je izgubila ljubav svog života Arijana je poručila sledeće.

- Imala sam sreće: niko me nije izneverio. U početku sam se zatvorila, nisam govorila ni sa kim... Samo je porodica bila tu. Čitala sam šta mi ljudi pišu po društvenim mrežama, a piše se svašta. Nažalost, ne možeš ništa da uradiš povodom toga. Mi smo kao one lutke matrjoške. Svi se zaustavljaju na prvom sloju, ali ne ulaze unutra, ne znaju šta se zapravo dešava. Prvi meseci bili su strašni. Onda sam stavila oklop.

Foto: Profimedia

 

I deca su se teško nosila sa gubitkom oca.

- Viki je najstarija, ali i najkrhkija, što je možda paradoksalno. Osećala je posebnu ljubav prema ocu. Ume da kaže: „Nikada neću naći dečka kao što je tata“. Virdžinija je postala majka, udala se za dugogodišnjeg izabranika, on je fudbaler, igra u Đenovi, pronašli su svoj put. Dušan je moj zaštitnik, postao je kao njegov otac: oblači se isto, jer su iste visine, a boksom se oslobađa pritiska. Nikolas je najmlađi, mezimac. Ipak, patnja je tu, u svima nama.

Odmore su najčešće provodili u vili u Porto Červu, na Sardiniji. Leta 2023. godine je sve bilo drugačije.

Foto: Instagram printskrin

 

- Tužno, melanholično leto. Na Sardiniju smo stigli u drugoj polovini juna. Kada sam otvorila vrata kuće, ugledala sam njegove cipele, kombinezon, odeću... Zastala sam, kao da mi je neko udario šamar. U kući još miriše cigara koju je pušio na terasi. Ponekad bi tu popio i grapu (rakija od grožđa). U letnjem periodu uvek smo razvijali strategiju kretanja na osnovu toga gde bi Siniša radio. Sada su promene prvi put izostale. Sve to „prvi put“ nosi neku bol. Osetila sam njegovo prisustvo, kao da sedi na krevetu pored mene... NJegovo telo koje me štiti, kao da je zaista tu - rekla je Arijana Mihajlović, prenosi Kurir.

Podsetimo, Mihajlović se od jula 2019. godine borio sa leukemijom. U jednom trenutku stanje mu je bilo bolje, pa se vratio trenerskom poslu u Bolonji, ali bolest se ponovo vratila.

Preminuo je u Rimu 16. decembara 2022. godine.

Siniša Mihajlović je igrao za Vojvodinu i Crvenu zvezdu, pre nego što se preselio u Italiju gde je nastupao za Romu, Sampdoriju, Lacio i Inter između 1992. i 2006. godine.

Foto: AP

 

Trenirao je Kataniju, Fjorentinu, Sampdoriju, Milan, Torino, Sporting i Bolonju, kao i reprezentaciju Srbije.

BONUS VIDEO: