Božićni post počinje 28. novembra i trajaće do 6. januara 2024. godine. U ovo vreme potrebno je uzdržavati se od duhovnih i telesnih užitaka, a posebno treba biti obazriv za proslavu građanske Nove godine. Tada je post posebno strog i nikako se ne smemo prepuštati strastima koje nas odvlače od pravoslavlja.

Božićni post predstavlja pripremu za veliki praznik Hristovog rođenja. Ove godine počinje 28. novembra i trajaće sve do 6. januara 2024. godine.

Tih 40 dana svaki pravi vernik treba da iskoristi za pročišćenje i tela i duše, ali mnogi ljudi greše tokom posta.

Foto: Profimedia

 

 

Sredom i petkom se posti isključivo na vodi. Ponedeljkom, utorkom i četvrtkom dozvoljeno je ulje u ishrani, kao i vino.

Ustav Crkve uči od čega se treba uzdržavati u vreme postova – "svi koji blagočestivo poste strogo treba da poštuju ustave o vrsti hrane, to jest da se u postu uzdržavaju od neke hrane, ne kao od skverne, već kao neprilične postu i zabranjene od strane Crkve. Hrana, od koje se treba uzdržavati u vreme posta je sledeća: meso, sir, buter, mleko, jaja, a ponekad i riba, u nekim postovima".

Pravila uzdržanja koje je Crkva propisala za Božićni post su isto toliko stroga koliko i za Petrovski post. Pored toga u ponedeljak, sredu i petak Božićnog posta ustavom je zabranjena roba, vino i ulje, i dozvoljena je samo hrana bez ulja (suhojedenje) samo posle večernje. Ostalim danima – u utorak, četvrtak, subotu i nedelju – je razrešeno da se uzima hrana sa biljnim uljem.

Riba je u toku Božićnog posta razrešena subotom i nedeljom i na velike praznike, naprimer na praznik Vavedenja u hram Presvete Bogorodice, na hramovne praznike i na praznike velikih svetitelja, ukoliko ti dani padaju u utorak ili četvrtak. Ukoliko ti praznici padaju u sredu ili petak, onda je razrešenje samo na vino i ulje.

Od 20. do 25. decembra (po starom kalendaru) post se pojačava, i u tim danima čak ni subotom ni nedeljom nije dozvoljena riba. Međutim, upravo u te dane pada proslava građanske Nove godine, i mi hrišćani treba da budemo posebno trezveni kako veseljem, pijenjem vina i uzimanjem hrane ne bismo narušili strogost posta.

Posteći telesno, istovremeno je potrebno da postimo i duhovno. "Posteći bratijo telesno, postimo i duhovno, i raskinimo sve veze sa svakom nepravdom", - zapoveda Sveta Crkva.

Foto: Profimedia

 

 

Telesni post bez duhovnog ne doprinosi ništa za spasenje duše, već nasuprot tome može da bude i duhovno štetan, jer čovek uzudržavajuči se od hrane, ispunjava se svešću o sopstvenom preimućstvu zbog toga što posti. Istinski post je povezan sa molitvom, pokajanjem, uzdržanjem od strasti i poroka, iskorenjenjem zlih dela, opraštanjem uvreda, uzdržanjem od supružničkog života, sa izbegavanjem zabava i gledanja televizora. Post nije cilj, već sredstvo – sredstvo za smirivanje svog tela i očišćenje od grehova. Bez molitve i pokajanja post je samo obična dijeta.

Suština posta je izražena u sledećoj crkvenoj pesmi: "Posteći od hrane, dušo moja, a ne čisteći se od strasti, - uzalud se tešimo nadanjem: jer ukoliko ti post ne donese ispravljenje, biće mrska Bogu, kao lažna, i upodobiće se zlim demonima, koji nikada ne jedu".

 

 

BONUS: NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs&