Божићни пост почиње 28. новембра и трајаће до 6. јануара 2024. године. У ово време потребно је уздржавати се од духовних и телесних ужитака, а посебно треба бити обазрив за прославу грађанске Нове године. Тада је пост посебно строг и никако се не смемо препуштати страстима које нас одвлаче од православља.

Божићни пост представља припрему за велики празник Христовог рођења. Ове године почиње 28. новембра и трајаће све до 6. јануара 2024. године.

Тих 40 дана сваки прави верник треба да искористи за прочишћење и тела и душе, али многи људи греше током поста.

Фото: Профимедиа

 

 

Средом и петком се пости искључиво на води. Понедељком, уторком и четвртком дозвољено је уље у исхрани, као и вино.

Устав Цркве учи од чега се треба уздржавати у време постова – "сви који благочестиво посте строго треба да поштују уставе о врсти хране, то јест да се у посту уздржавају од неке хране, не као од скверне, већ као неприличне посту и забрањене од стране Цркве. Храна, од које се треба уздржавати у време поста је следећа: месо, сир, бутер, млеко, јаја, а понекад и риба, у неким постовима".

Правила уздржања које је Црква прописала за Божићни пост су исто толико строга колико и за Петровски пост. Поред тога у понедељак, среду и петак Божићног поста уставом је забрањена роба, вино и уље, и дозвољена је само храна без уља (сухоједење) само после вечерње. Осталим данима – у уторак, четвртак, суботу и недељу – је разрешено да се узима храна са биљним уљем.

Риба је у току Божићног поста разрешена суботом и недељом и на велике празнике, например на празник Ваведења у храм Пресвете Богородице, на храмовне празнике и на празнике великих светитеља, уколико ти дани падају у уторак или четвртак. Уколико ти празници падају у среду или петак, онда је разрешење само на вино и уље.

Од 20. до 25. децембра (по старом календару) пост се појачава, и у тим данима чак ни суботом ни недељом није дозвољена риба. Међутим, управо у те дане пада прослава грађанске Нове године, и ми хришћани треба да будемо посебно трезвени како весељем, пијењем вина и узимањем хране не бисмо нарушили строгост поста.

Постећи телесно, истовремено је потребно да постимо и духовно. "Постећи братијо телесно, постимо и духовно, и раскинимо све везе са сваком неправдом", - заповеда Света Црква.

Фото: Профимедиа

 

 

Телесни пост без духовног не доприноси ништа за спасење душе, већ насупрот томе може да буде и духовно штетан, јер човек узудржавајучи се од хране, испуњава се свешћу о сопственом преимућству због тога што пости. Истински пост је повезан са молитвом, покајањем, уздржањем од страсти и порока, искорењењем злих дела, опраштањем увреда, уздржањем од супружничког живота, са избегавањем забава и гледања телевизора. Пост није циљ, већ средство – средство за смиривање свог тела и очишћење од грехова. Без молитве и покајања пост је само обична дијета.

Суштина поста је изражена у следећој црквеној песми: "Постећи од хране, душо моја, а не чистећи се од страсти, - узалуд се тешимо надањем: јер уколико ти пост не донесе исправљење, биће мрска Богу, као лажна, и уподобиће се злим демонима, који никада не једу".

 

 

БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс&