Pitkom pričom, kroz koju je sa festivalskom publikom, podelio čak i lične doživljaje, akademik Dušan Kovačević, predstavio je svoje prijateljstvo sa Zoranom Radmilovićem.
Od prvog susreta 1968. u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja, u vreme studentskih protesta, kada je Kovačević bio student Filozofskog fakulteta, a Radmilović došao da podrži studente, do pred Zoranovu smrt 1985. godine.
S obzirom na to da je "Radovan III" premijerno igran pre ravno 50 godina, Kovačević je podsetio kako je sve počelo.
Foto: Arhiva Novosti
– "Radovan III" bio je moj diplomski rad na Akademiji u klasi profesora Slobodana Selenića i kada su Zoranu dali tekst, ja sam mislio da on to neće prihvatiti jer u to vreme je dosta igrao na televiziji i imao puno obaveza. Jednog dana su mi rekli da je pročitao i da bi voleo da se nađemo, a gde drugde nego u kafani. On je prelistavao, gledao i čitao tekst jedno vreme i pustio me „da umrem“, a onda, kada je video da je stvar ozbiljna rekao je: "Ja ću pokušati da napravim nešto od toga." Taj pokušaj je na početku bio njegovo traženje dok nije pronašao tonalitet i tu priču o čoveku iz zavičaja – ispričao je Kovačević, koji je publici u zaječarskom teatru osim o prijateljstvu sa Radmilovićem i predstavi "Radovan III" kazivao i svoje stihove.
– Legenda je sve ovo što smo večeras videli na filmskom platnu, a i ono što smo gledali u pozorištima, nešto što ga svrstava u red besmrtnika. Biti domaćin takvom čoveku je nešto što se doživljava jednom u životu – istakao je gradonačelnik Zaječara, Boško Ničić, uručujući plaketu Festivala i statuetu Zorana Radmilovića, akademiku Dušanu Kovačeviću.
Pročitajte još
(Kurir)
BONUS VIDEO:
