Čitajući Sveto pismo veoma rano je počeo da se divi ustrojstvu spasenja ljudskog roda, a želja za duhovnim životom odvela ga je u Jerusalim, gde je stupio u manastir i dobio početna uputstva o monaškom životu.

Boravio je u više manastira, posvećen hrišćanskoj veri i boreći se protiv jeresi. Predanje kaže da je bio krupan i snažan čovek, iako je celi život proveo u strogom postu. Pred kraj života boravio je u monaškoj porodici Svetog Haritona, gde su monasi jednom dnevno jeli i to po zalasku sunca.

Prepodobnog Kirijaka su monasi poštovali kao iscelitelja i utešitelja bolesnih i nevoljnih. Poživeo je 109 godina i upokojio se 557. godine u pustinji, gde je proveo starost i poslednje godine života.

Foto: Vikipedija

 

Prema narodnom verovanju, poslije Miholjdana nastupa prava jesen, a ako se topli dani nastave, taj period zove se "miholjsko leto". Veruje se da na Miholjdan ne treba obavljati kućne poslove, čistiti, spremati i slično. Ovo verovanje se uvrežilo u narodu zbog toga što treba prvo završiti sve poslove napolju koji ne mogu da čekaju zimu i hladnoću.

Dozvoljene su sve vrste posla u bašti i dvorištu kako bi se sve pripremilo za zimu. Ko nije spremio zimnicu, veruje se da bi to trebalo da uradi na Miholjdan ili par dana oko ovog praznika.

Jedina stvar koja je zabranjena na Miholjdan su venčanja. Ovo verovanje je utemeljeno na tome jer se smatra da mladenci ne bi mogli da okupe svatove jer su isti zauzeti poslom u polju.

BONUS VIDEO: