Činiti metanije, tj. metanisati, znači klanjati se, pokloniti se. Metaniji uvek predstoji i sledi osenjavanje krsnim znakom. Metanije su telesni izraz naše vere, molive i uopšte duševnog stanja pokajanja, smirenosti, skrušenosti i pobožnosti. U praksi se najčešće susreću pojedinačne metanije, ili po tri u nizu.
Postoje dve vrste metanija:
Poklon telom do pojasa, kada se stojeći sagnemo u struku tako da prstima ruke dodirnemo pod, i ponovo se uspravimo, naziva se mala metanija. Ova vrsta metanije se čini često, prilikom celivanja ikona po ulasku u hram, a i posle tokom samog bogosluženja. Isto tako, veoma često se susreće i pogrešna praksa vršenja ovog oblika poklona, kada vernik ne dodirne prstima zemlju, nego vrši nekakvo teatralno "prebrisavanje" vazduha ispred sebe ili sa strane.
Veliko metanije je potpuni poklon celim telom, kada kleknemo na oba kolena, stavimo obe ruke na pod, i čelom dodirnemo pod, nakon čega ustajemo.
Metanije su prisutne u svakodnevnom životu Pravoslavnog vernika tokom cele godine, mada se u vreme velikih pokajničkih podviga tokom postova, a naročito Časnog posta, one umnožavaju, pogotovo velike metanije. Nasuprot tome, tokom velikih praznika Crkve, kao i na nedeljnim Liturgijama, ne praktikuju se velike metanije. Svoje mesto i ulogu u pokajničkom raspoloženju palog vernika kome je potrebno duhovno iscelenje, metanije najbolje pokazuju kroz redovno prisustvo u svim pokajničikim kanonima Crkve.
Pročitajte još
(Vikipedija)
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
