Međutim virus neće da nestane naglo, kako se i pojavio, a postoje određeni faktori koji će uticati na dalje odvijanje situacije.
''Virus neće da iščezne, i već možemo da pretpostavimo da će antikovid vakcine postati sezonske. Kako će se situacija dalje odvijati zavisi od tri faktora: koliko je ljudi bilo zaraženo i koliko je vakcinisano, da li će se sadašnji režim vakcinacije pokazati kao dovoljno dobar i od toga koliko virus još može da se menja i da li će uspeti da bude brži, bolji i jači'', rekao je imunolog za Novosti.
Osvrnuvši se na kampanju imunizacije, uočeni su mnogi problemi od početka. Najbolji efekat se dobija kada se za kratko vreme masovno vakcinišu ljudi, međutim, u početku nije bilo dovoljno vakcina, a i danas je taj faktor uticajan. Sa druge strane, u međuvremenu se razvio otpor prema vakcinaciji i mišljenje pojedinih da su dovoljno jaki da se izbore sa virusom bez vakcine.
''Da smo imali kampanju za vakcinaciju protiv kovida kakva je bila protiv dečje paralize ili velikih boginja, i takvu koordinaciju državnih službi, struke i javnog zdravlja, sada o kovidu 19 ne bismo više pričali. Vakcina se pojavila kada smo bili na vrhu trećeg talasa pandemije, i realno bilo je teško strateški gledano da se ona sprovede brzo i ravnomerno sa nedovoljnim dozama. Međutim, na proleće 2021. takve izgovore više nismo imali'', objašnjava dr Nikolić Žugić za Novosti.
Imunolog je naveo da na globalnom nivou nema poverenja u brojeve i da su oni niži nego što je realno, kao i da se iz dana u dan saznaje više o ovom virusu, te da su procenti ''stvarno zaraženih'', u odnosu na ''zabeležene slučajeve'' na početku pandemije bili značajno veći.
Pročitajte još
''Verovatno su brojevi koje imamo globalno niži nego što je realno, ali ne toliko drastično, za 20 najviše 30 odsto. Na početku pandemije smatralo se da infekcija u 80 odsto slučajeva može da bude asimptomatska. Sada to ne izgleda tako'', objasnio je imunolog za Novosti.
