Међутим вирус неће да нестане нагло, како се и појавио, а постоје одређени фактори који ће утицати на даље одвијање ситуације.

''Вирус неће да ишчезне, и већ можемо да претпоставимо да ће антиковид вакцине постати сезонске. Како ће се ситуација даље одвијати зависи од три фактора: колико је људи било заражено и колико је вакцинисано, да ли ће се садашњи режим вакцинације показати као довољно добар и од тога колико вирус још може да се мења и да ли ће успети да буде бржи, бољи и јачи'', рекао је имунолог за Новости.

Осврнувши се на кампању имунизације, уочени су многи проблеми од почетка. Најбољи ефекат се добија када се за кратко време масовно вакцинишу људи, међутим, у почетку није било довољно вакцина, а и данас је тај фактор утицајан. Са друге стране, у међувремену се развио отпор према вакцинацији и мишљење појединих да су довољно јаки да се изборе са вирусом без вакцине.

''Да смо имали кампању за вакцинацију против ковида каква је била против дечје парализе или великих богиња, и такву координацију државних служби, струке и јавног здравља, сада о ковиду 19 не бисмо више причали. Вакцина се појавила када смо били на врху трећег таласа пандемије, и реално било је тешко стратешки гледано да се она спроведе брзо и равномерно са недовољним дозама. Међутим, на пролеће 2021. такве изговоре више нисмо имали'', објашњава др Николић Жугић за Новости.

Имунолог је навео да на глобалном нивоу нема поверења у бројеве и да су они нижи него што је реално, као и да се из дана у дан сазнаје више о овом вирусу, те да су проценти ''стварно заражених'', у односу на ''забележене случајеве'' на почетку пандемије били значајно већи.

''Вероватно су бројеви које имамо глобално нижи него што је реално, али не толико драстично, за 20 највише 30 одсто. На почетку пандемије сматрало се да инфекција у 80 одсто случајева може да буде асимптоматска. Сада то не изгледа тако'', објаснио је имунолог за Новости.

(Новости онлајн)